Велики мајстор Малтешког реда ступио у борбу против папе Франциска?

СТАРЕШИНСТВО „ВИТЕЗОВА“ ОДБИЈА ДА САРАЂУЈЕ СА КОМИСИЈОМ КОЈУ ЈЕ ФОРМИРАО ВАТИКАН

  • Све почело од оставке „министра иностраних и унутрашњих послова“ Малтешког реда Албрехта фон Боселагера, на коју га је натерао велики мајстор (први човек) Метју Фестинг

Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

        МАЛТЕШКИ ред се окренуо против Ватикана и папе Франциска.

        На сајту тог витешког реда се појавило званично саопштење Велике магистратуре. У њему се наводи да ред одбија да сарађује са специјалном комисијом коју је формирала Света столица ради истраге о околностима у којима су доношене недавне кадровске одлуке, пре свега - о смени великог канцелара Албрехта фон Боселагера.

        Велика магистратура напомиње да „државе признају ред као субјект међународног права“, а смена великог канцелара је „унутрашња ствар старешинства реда“.

        А ево од чега је све почело.

        Почетком децембра прошле године, портал Tablet писао је о скандалу у том најстаријем реду. Узрок је била управо оставка „министра иностраних и унутрашњих послова“ Малтешког реда Боселагера, на шта га је натерао велики мајстор (први човек) Метју Фестинг. Као одговор на то, велики канцелар је оптужио Фестинга да је прекршио устав „витезова“.

        Портал је навео да је Боселагерова смена натерала поједине старије чланове реда да оптуже великог мајстора за изазивање „уставне кризе“, која може бити решена „само на специјалном састанку на највишем нивоу или у оквиру истраге Свете столице“. Боселагера је подржао низ регионалних огранака реда.

        Тако је Велики приорат Бохемије (филијала витезова у Прагу) упозорио на „катастрофалне последице“ уколико се испостави да су приликом смене великог канцелара прекршени прописи реда.

        Према непотврђеним информацијама, Боселагера подржавају и амерички витезови. Међутим, поједини приорати су стали на страну великог мајстора.

        Британски лист Telegraph види у овом сукобу борбу између енглеског аристократе Фестинга и немачког аристократе Боселагера. Обојица потичу из славних породица.

        Предак великог мајстора је витез Малтешког реда блажени Адријан Фортескју, који је погубљен 1539. године. А велики канцелар је син немачког официра Филипа фон Боселагера који је, као официр Вермахта, учествовао у завери против Адолфа Хитлера 1944. године с циљем његове ликвидације. Међутим, постоји основана сумња да се иза уобичајеног кадровског премештања крије нешто друго и крупније.

        Могуће је да је у склањање великог канцелара са власти умешан кардинал Рејмонд Бурк, патрон Малтешког реда од 8. новембра 2014. године.

        Бурк је активни критичар папе Франциска, сматра се да је његова садашња функција својеврсна деградација, пошто је кардинал раније био на челу Врховног трибунала апостолске сигнатуре.

        Како наводи Tablet, Бурк је био присутан на састанку Фестинга и Боселагера, на којем се разговарало о оставци последњег. Притом је велики канцелар оптуживан да је „либерални католик који одбија да прихвати учење Цркве“. На „либерализам“ папе Франциска стално алудира и кардинал Бурк.

   Велики мајстор Метју Фестинг са Франциском

        На крају је у целу причу био приморан да се умеша и Ватикан.

        У интервјуу италијанском листу Messaggero, државни секретар Свете столице кардинал Пјетро Паролин изјавио је да се Малтешки ред суочио са „незабележеном кризом“. Ватикан је формирао специјалну папску комисију која ће „прикупљати информације“. У њој су се нашли: најискуснији ватикански дипломата, архиепископ Силвано Томази, бивши ректор Папског грегоријанског универзитета отац-језуита Ђанфранко Гирланда, адвокат Жак де Лидекерке, инвестициони банкар Марк Одендол и председник Малтешког реда у Либану Марван Зенауи.

        Како преноси амерички католички портал National Catholic Register, осим оца Гирланде, сви остали чланови комисије су припадници Малтешког реда, већина њих је позната као савезници великог канцелара. Штавише, наглашава портал, подршку Боселагеру пружа банкар Одендол, његовим добрим пријатељем сматра се и архиепископ Томази. Све то указује да великом мајстору Фестингу неће бити тако лако да смењује високорангиране витезове по својој вољи.

        Сукоб који је испливао на површину директно се тиче и Русије. Малтешки ред није тек неки „кружок рестауратора“, то је моћна организација која делује у више од 120 земаља и у коју се позивају веома утицајни људи.

        Ред није стран нашој земљи. Тако је 2012. године сам велики мајстор Фестинг стигао у званичну посету Русији, у оквиру које се састао са московским патријархом Кирилом и отворио изложбу у Кремљу под називом „Блага Малтешког реда“. Његове интересе у Русији данас представља Ђанфранко Фако Бонети, бивши амбасадор Италије у Русији, малтешки витез је и претходни апостолски нунције у Русији - надбискуп Иван Јуркович.

        Сетимо се да је крајем 1798. године био проглашен за великог мајстора Малтешког реда руски император Павел I. А сама Руска империја је имала велике планове са витезовима. Конкретно, примећује санктпетербуршки историчар Михаил Асвариш, почетком XIX века су „кружиле приче да би Грузија, која је у то време ушла у састав Руске империје, требало да постане бастион малтешких витезова, и тада би припајање Кавказа попримило облик „Светог рата“, који би потпуно другачије био доживљаван у Европи“.

        Ево шта о сукобу старешинства Малтешког реда и Ватикана мисли израелски зналац реда Олег Насобин.

        • С формалне тачке гледишта - на шта указује старешинство Малтешког реда - Ватикан нема права да се меша у кадровска питања те суверене институције. Па ипак, Света столица се одлучила на ванредне кораке, формиравши специјалну комисију за истрагу о околностима под којима је смењен велики канцелар. Шта је натерало Ватикан да тако поступи?

        - С аспекта ватиканских богослова, папа римски је наследник светог Петра. Кроз њега говори Свети Дух. Зато је свако мешање папе у духовна питања католика легитимно а приори. Управо је то став и државног секретара Свете столице кардинала Паролина. Састанку 6. децембра 2016. године, на којем је дошло до покушаја смене Албрехта фон Боселагера са места великог канцелара, поред Фестинга присуствовао је и кардинал Бурк, који има званични статус „патрона Реда“ и којег је на ту функцију поставио Ватикан. Кардинал је, наводно, обавестио присутне да је Боселагерова смена лична жеља папе Франциска. Пошто понтифекс такву жељу није изразио, именована комисија би требало да утврди све околности случаја.

Албрехт фон Боселагер

        • Може ли се говорити о томе да је то, на први поглед, обично кадровско питање део нечег већег, елемент мозаика везаног за противљење одређених снага реформама папе Франциска и његових савезника?

        - Разуме се да је ово чега смо сада сведоци део великих тектонских померања која се догађају како у оквиру парадигме идеологије Католичке цркве, тако и у њеном финансијско-економском сектору. Папа Франциско је пастир и реформатор. Он наставља реформе које су започели његови претходници и додаје им сопствене. Ватикан је рођеног брата „злосрећног“ Боселагера именовао за члана надзорног одбора „Банке Ватикана“ (IOR) управо тих дана када је смењиван велики канцелар. Сасвим је могуће да су ти догађаји повезани.

        • Колико су, по вашем мишљењу, јаке позиције понтифекса у одбрани права да надзире рад Малтешког реда?

        - Без благослова и духовне потпоре Свете столице Малтешки ред би апсолутно био способан да опстане. Он има довољно материјалних ресурса, има статус независне државе. Међутим, без подршке Ватикана и признања ред би се претворио у нешто попут слободнозидарске ложе, конкуришући на том пољу са другим ложама без икаквих нарочитих предности у односу на њих. Такве промене нису по укусу многих утицајних витезова.

        • Шта би у тој ситуацији могао да предузме Ватикан?

        - Света столица је већ јасно формулисала своје ставове. Сада јој преостаје да чека када ће се у реду продубити раскол. Ватикан нема временско ограничење, нису ми познати фактори који би могли да натерају Ватикан да пожури. Напротив, трајућа криза ће се болно одразити на углед и утицај старешинства реда. Наредне мере ће се доносити у зависности од размера и географије пукотине. На пример, ако Фестинг остане у убедљивој мањини - очигледна је опасност његове смене, премда се велики мајстор бира доживотно. Ако се око Фестинга окупи већина витезова - одлука Свете столице и судбина реда ће бити другачије. Али, раскол у реду је чињеница, он се већ догодио: Боселагер одбија да напусти функцију. Он се обратио интерном правосуђу реда и очекује да његов случај буде размотрен.

        Боселагер има подршку великог броја витезова и приората реда. Иако је на функцију великог канцелара већ постављен други витез, брат Џон Едвард Критијен, који намерава да приступи вршењу својих нових обавеза.

        • Може ли се очекивати да ће се у причу умешати и друге снаге - конкретно, аристократске породице и свештенство чији су представници одавно позивани да се придруже Малтешком реду?

        Све снаге су већ у игри.

        • Малтешки ред није стран Русији и њеној историји. Шта за Москву значи та „борба за великог канцелара“?

        Московско представништво реда оличено у Његовој Екселенцији Амбасадору и његовом конзулу, колико ми је познато, подржава Фестинга. То значи да ће у случају смене великог мајстора то друштво изгубити барем део свог утицаја. А уколико Фестинг настави да руководи, ред ће моћи да се сматра „побуњеничким“ у односу на Свету столицу. Тако да ће сукоб у сваком случају водити губитку утицаја и шизми.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари