Сарајлија својима: Ако нам је Република Српска геноцидна творевина - пустимо је да оде

НЕНАД МАГЛАЈЛИЋ СВЕ „СТАВИО НА ГОМИЛУ“ - СВИМА ПОДЕЛИО ПАЦКЕ, НЕКИ ЋЕ ГА ПОДРЖАТИ, НЕКИ СИГУРНО НЕЋЕ

  • Је ли вам логично да двије главне робне куће у Сарајеву немају алкохолног пића и свињског меса, да од рата у Сарајеву није саграђена нити једна црква? Је ли је то позив свим конститутивним народима Босне и Херцеговине да се настане у главном граду. Неко ће рећи, то је тако јер је инвеститор на томе инсистирао. Зашто пристајемо на вазалне односе?
  • Након рата српска компонента отворено, а хрватска полуотворено у заједничким органима минирају све одлуке у којим се помиње држава Босна и Херецеговина. Већина српских и хрватских представника у државним службама има налог својих властодаваца да не ради, да не чини ништа. То су они што узбрдо коче. Што црње, то боље. У томе им нажалост помажу неки бошњачки политичари који испуњење својих снова виде у малој филџан држави
  • Ако не припадаш клану, не можеш се надати некој функцији. Клан све контролише, за тебе мисли, каже ти које је гледиште исправно. Људи изван клана понекада добијају понеки посао (инжињери, софтвераши.. ) за који странка нема интереса. Награда за ову врсту послова је обично потцијењена

        ДЕПО Портал објавио је писмо огорченог Сарајлије коме је доста и политичара, и председника странака, и махања оружјем, и национализама, и лажи и обећања..., и свега онога што данас чини (немогућим) живот у Сарајеву и БиХ.

        Тај Сарајлија зове се Ненад Маглајлија. Ево шт је написао:

        „Како подносите стање у којем се поново маше ратним сјекирама? Ја сам лично сит свега, тешко дишем.

        Задњих тридесетак година страхујемо. Од вишенационалних избора, ентитета, одвајања, припајања, демокрације, национализма, будала, рата. Чекасмо и дочекасмо. Рат се десио. Крвав, да крвавији не може бити.

        Треба ли нам опет?

        Остала је пустош након рата. Гробови, инвалиди, примитивизам, национализам, сиромаштво, растурене фамилије. Помињање имена наше земље диљем свијета асоцира на злочин, страдања, корупцију, биједу. Имамо нове одреднице, нове ознаке за наше сународнике: онај Бошњак, онај Хрват, онај Србин.

        Интелигенција је побјегла, а оно мало паметних људи измијењало дресове и у борби за очување властитих фотеља удружило се са црним ђаволом. Гдје смо?

        Покушат ћу то објаснити у неколико тачака:

        1. Федерални дио ове напаћене земље цијело вријеме након рата говори да је Република Српска геноцидна творевина. Не схватам. Желимо да живимо у заједничкој држави Босни и Херцеговини, а један њен дио тако називамо. Ако је Република Српска геноцидна творевина, због чега су нам пуна уста Босне и Херцеговине, због чега не пустимо Српску Републику да оде? Рат је давно завршен, не можемо о њему говорити цијели живот. Шта желимо, територију без Срба? Престанимо са вријеђањем ако желимо очувати државу.

        2. Након рата српска компонента отворено, а хрватска полуотворено у заједничким органима минирају све одлуке у којим се помиње држава Босна и Херецеговина. Већина српских и хрватских представника у државним службама има налог својих властодаваца да не ради, да не чини ништа. То су они што узбрдо коче. Што црње, то боље. Став је јасан, државу урушити, убиједити свијет и Међународну заједницу да је заједнички живот немогућ, подијелити земљу и припојити је националним матицама. У томе им нажалост помажу неки бошњачки политичари који испуњење својих снова виде у малој филџан држави.

        3. Моћ и новац се дијеле унутар странке - клана. Ако не припадаш клану, не можеш се надати некој функцији. Клан све контролише, за тебе мисли, каже ти које је гледиште исправно. Људи изван клана понекада добијају понеки посао (инжињери, софтвераши.. ) за који странка нема интереса. Награда за ову врсту послова је обично потцијењена. Одузимањем накнаде за стручност и вјештину стварају се вишкови којим се нечасно награђују значајни чланови клана.

        4. Волите ли непријатеље? Окретати други образ онима који те опале по првом, нуткати хљебом оне који тебе гађају камењем и сличне глупости су по мени немогуће и неморалне прокламације. Дебеле књиге нас уче да зло треба да буде кажњено, украдено враћено, а неправда исправљена. Шта ми чинимо? Претварамо религијске вође у неког супер родитеља, хероја, заборављајући при томе да нам је та љубав нанијела немјерљиво више зла од било које друге. Коначно, та нас је љубав одвела у торове у којим се фаворизује и амнестира фашизам. Погледајмо неке називе улица, ко су људи чија имена носе?

        5. Је ли вам логично да двије главне робне куће у Сарајеву немају алкохолног пића и свињског меса, да од рата у Сарајеву није саграђена нити једна црква? Је ли је то позив свим конститутивним народима Босне и Херцеговине да се настане у главном граду. Неко ће рећи, то је тако јер је инвеститор на томе инсистирао. Зашто пристајемо на вазалне односе? Толико сиромашни нисмо. Можемо ли ми у земљама које су дале новац за изградњу робних кућа отворити наш бар са некад познатим, сада већ изумрлим, босанким брендом: „Шљивовица“? Можемо ли бар у земљи инвеститора по начелу реципроцитета купити некретнину?

        На крају бих предложио и замолио предсједнике странака... Немојте махати оружјем, причати како је рат неизбјежан, потезати референдуме, отцјепљења, плашити народ, понашати се као дјеца у обданишту.

        Превише је крви овдје проливено, превише је имовине опљачкано, превише се калоричне хране вари у вашим стомацима. Доста је било, превише. Пустите омладини да води ову земљу. Ја вам не вјерујем. Идите, халал вам била сва имовина коју сте отели.

        Писмо сам написао на нашем језику. Зар је важно како се језик зове. Сви га савршено разумијемо.

        Ненад Маглајлић

        Независне новине
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари