Украјина неће економски оздравити док се поново не уједини са Русијом

ТРАГИФАРСА: У УКРАЈИНИ ОБЈАВИЛИ ДА СУ У СТАЊУ ДА СТВОРЕ СВОЈУ БАЗУ НА МЕСЕЦУ

• Све донедавно је Украјина имала и технологије и стручњаке корисне за учешће - заједно са остатком Русије - у многим нарочито сложеним радовима, укључујући чак и лет на Месец. А већ је - због одвајања од Русије ради обећаних „европских интеграција“ - изгубила сву високотехнолошку индустрију и научне и инжењерске кадрове
• Дњепропетровски „Јужмаш“ је правио ракете „Зенит“ у оквиру заједничких космичких програма са РФ, попут „Морског старта“, а још је за америчке ракете дорађивао старе моторе НК-33. А онда је руски „Енергомаш“ по америчкој наруџбини направио нове моторе, којима није била потребна дорада за спајање са резервоарима и цевима, и - пословање „Јужмаша“ се угасило
• Чим је фабрика „Владимир Јаковљевич Климов“ из Санкт Петербурга почела да производи све турбо-елисне моторе као и запорошка фабрика „Мотор-Сiч“, чиме је руска производња авиона престала да зависи од испорука из Украјине, огроман део особља се из Запорожја преселио у Петров град
• Не каже се случајно: кад је Украјина прогласила независност, остатак Русије изгубио је мање од 1/10 својих територија, а сама Украјина - више од 9/10 својих. Руска већина у Украјини може да се помири с таквим губитком само заборављањем претходне заједничке отаџбине

Пише: Анатолиј ВАСЕРМАН

        ГЕНЕРАЛНИ конструктор и генерални директор дњепропетровског (нећемо ваљда узимати за озбиљно „декомунизационо“ преименовање бившег Јекатеринослава а сада Дњепропетроввска, у Дњепар) конструкторског бироа „Јужноје“ - Александар Викторович Дегтјарјов - шокирао је светску јавност.

        По његовим речима, Украјина би могла поново да шаље људе у свемир и да створи своју базу на Месецу.

        Украјина је, по Дегтјарјову, међу пет земаља које имају потребне кадрове и технологије, које је потребно само промовисати на тржишту, пошто за реализацију грандиозних планова недостаје само новац.

        Стручњацима је највише развеселила реч „поново“ коју је Дегтјајров употребио.

        Творац дњепропетровског комплекса за производњу ракета - Михаил Кузмич Јангел (11.07.1911-10.25.1971.) - бавио се искључиво војним космосом. Истина, тешке интерконтиненталне ракете, које су тамо прављене, уједно су се користиле под марком „Зенит“ за лансирање сателита различите намене, па и за бочне секције супертешке ракете „Енергија“ примењена су решења из истих тих Зенита.

        Међутим, „Енергија“ је доставила у космос вишекратни свемирски брод „Буран“ само једном - и то без посаде: он се чак приземљио на аутопилоту. Тако да космичка средства Украјине никако не могу да поново лансирају космонауте - могу само да почну од нуле.

        По мишљењу већине оних који коментаришу изјаву Дегтјарјова, најважнији је део о недостатку новца. Украјина се још у време мира прославила поткрадањем државне касе и бизнис-мажњавањем.

        То је достојан наставак старе традиције: у оружаним снагама Руске империје људи с територије Украјине сматрали су се највећим лоповима међу њеним интендантима. А тек после државног преврата 02. 22. 2014. - терористи који су запосели Кијев не само да сами пљачкају све што име се нађе под руком, већ су и осталим грађанима Украјине створили повољне услове за непоштено богаћење. Нормално, речи Дегтјарјова су доживљене као уобичајени апел окупираног дела југозапдне Русије: уделите нама сиромацима, а ми ћемо већ напообећавати да пре или касније нешто дамо заузврат.

        Авај, не своди се све на мољакања уз давање обећања!

        Током целе постсовјетске историје, доминантна тежња свих владара Украјине, који су желели да се осећају независно (између осталог, од реалности), јесте кидање свих (и културних, и привредних) веза са остатком Русије. Јер, Украјинци су једнако особен и неодвојиви део руског народа као Архангелограђани, Белоруси, Сибирци, Уралци.

        Не каже се случајно: кад је Украјина прогласила независност, остатак Русије изгубио је мање од 1/10 својих територија, а сама Украјина - више од 9/10 својих. Руска већина у Украјини може да се помири с таквим губитком само заборављањем претходне заједничке отаџбине.

        А још боље - ако буде сматрала да ју је отаџбина напустила. Зато је од самог почетка украјинске независности власт позиционирала крајину која јој је припала као нешто не просто одвојено, већ непријатељско остатку Русије. Узвратне мере изнуђене самозаштите украјинске газде су проглашавале за доказе подлих агресивних планова проклетих Москаља.

        Што је технологија виша, тиме је већа вероватноћа да се она примени у оружју. Због политике самоизолације Украјине, највише испашта високотехнолошки део њене привреде.

        Бродоградилишта у Николајевску, која су у совјетско време била способна да праве моћне војне бродове (а уједно и танкере депласмана који је дозвољен за пролазак кроз Босфор: 180 хиљада тона), лишена су могућности да раде по наруџбини РФ и давно су престала са радом.

Директор умирућег „Јужмаша“ Александар Дегтјарјов 

       Харковски „Турбомаш“ преживљавао је само захваљујући испорукама опреме руским нуклеарним електранама и само док та опема није почела да се производи у самој РФ.

        Дњепропетровски „Јужмаш“ је правио ракете „Зенит“ у оквиру заједничких космичких програма са РФ, попут „Морског старта“, а још је за америчке ракете дорађивао старе моторе НК-33, направљене под вођством Николаја Дмитријевича Кузњецова (06. 23. 1911-07. 31. 1995.) још крајем 1960-тих за совјетски лунарни програм. А онда је руски „Енергомаш“ по америчкој наруџбини направио нове моторе, којима није била потребна дорада за спајање са резервоарима и цевима, и пословање „Јужмаша“ се угасило.

        Конструктори не могу дуго да раде без серијске производње.

        Чим је фабрика „Владимир Јаковљевич Климов“ из Санкт Петербурга почела да производи све турбо-елисне моторе као и запорошка фабрика „Мотор-Сiч“, чиме је руска производња авиона престала да зависи од испорука из Украјине, огроман део особља се из Запорожја преселио у Петров град.

        Радници „Јужмаша“ су похрлили у руска предузећа истог профила много пре државног преврата - чим је постало јасно да ће РФ пре или касније заменити старе дњепропетровске производе сопственом производњом.

        Преврат и забрана практично било какве сарадње Украјине са остатком Русије само су убрзали процес, чији је узрок био чисто економски: приликом поделе земље, што су мањи њени делови, тим брже губе производњу.

Фабрика „Мотор Сич“ у Запорожју

        Сада технолошки највише (а тиме и најпрофитабилније, у нормалним привредама) привредне гране нису просто парализоване, већ су практично уништене. Њихови најквалификованији радници или раде ван своје струке и једва преживљавају, или су прешли да раде тамо где је њихова професија тражена - у РФ, или воде преговоре с колегама како би себи обезбедили посао одмах по пресељењу.

        Све донедавно је Украјина имала и технологије и стручњаке корисне за учешће - заједно са остатком Русије - у многим нарочито сложеним радовима, укључујући чак и лет на Месец. А сада речи Дегтјарјова о недостатку новца маскирају неповратни губитак онога без чега је новац бескористан- људи који су способни да решавају нове задатке. Лепо обећање је димна завеса која скрива штету причињену независношћу Украјине од остатка Русије. 

        Без уједињења (са Русијом) неће бити оздрављења (Украјине).