У Македонији ће се политичка борба наставити, али хоће ли остати само политичка?

ШТА СЕ СУШТИНСКИ ДОГОДИЛО ПОСЛЕДЊИХ ДАНА И КУДА ЋЕ ДОГАЂАЈИ НОСИТИ ЗЕМЉУ И ГЛАВНЕ АКТЕРЕ?

• Миломир СТЕПИЋ: БЈР Македонија је орочена држава и њено даље одржавање зависиће искључиво од воље и интереса САД да обузда првенствено великоалбанске претензије. Све док буде била потребна за атлантистичку, тј. антисрпску (у ширем смислу антируску, па и антикинеску) политику - БЈР Македонија ће опстати, али као растрзана, фрагментирана, нестабилна, дисфункционална држава, суочена са де факто федерализацијом
• Александар ПАВИЋ: ако почне да се спроводи „тиранска платформа“, Груевски може да се врати у политички живот и присталице његове партије и обичан народ који је изашао на улице да брани оно што је остало од суверенитета. Да ли ће Заев поштовати гаранције које је дао зависи од тога да ли то жели, јер не постоји нико на македонској политичкој сцени коме би се могло веровати на реч. Склонији сам да мислим да је то урадио да мало смири нову опозицију. Али, моменат истине долази: неко ће да буде јако незадовољан. Или Шиптари неће бити задовољни што се не спроводи „тиранска платформа“, или ће да буду незадовољни Македонци ако виде да ће да се спроводи
• Александар ГАЈИЋ: У Македонији су се десили попуштање од притисцима Запада и легализација избора Талата Џаферија за председника Собрања. ВМРО-ДПМНЕ се повлачи на резервне позиције, односно позиционира се за локалне изборе који ће вероватно бити почетком октобра. Са својим бројем посланика може да опструира промену устава, али се Заев може обрушити на политичке противнике и почети њихов правни и политички прогон, под изговором борбе против корупције и криминала. Тако би ВМРО сабио у ћошак и обезглавио њено руководство. У сваком случају, оштра борба се наставља

        ПОД растућим притиском Вашингтона и Брисела, попустили су и Ђорђе Иванов и Никола Груевски.

        Формално, не превише и не фатално: „прогутали“ су само неуставни избор Шиптара Талата Џаферија за председника Собрања и натерали Зорана Заева да јавно прочита гаранције да његова влада неће реализовати „Тиранску платформу“.

        Тиме су даљу борбу пренели на политичко-правни терен и „издували гуме“ протестном покрету „За заједничку Македонију“.

        Међутим, све је то привремено, нека врста тајм-аута. Шиптари већ показују да нису одустали од „Тиранске платформе“ и федерализације Македоније, а сигурно нису ни Американци. Чак и да Иванов и Груевски немају намеру да се даље боре - натераће их друга страна.

        Шта се суштински последњих дана догодило у Македонији?

        Како ће се држати главни актери - шта прогнозирате за наредне недеље и месеце?

        Куда ће их носити процеси који су у току и догађаји на које ће се - можда и пресудно - утицати из иностранства?

        ВМРО-ДПМНЕ и њен лидер, Никола Груевски, изнуђено су се определили за политички терен и правну борбу, али - хоће ли политичка борба моћи да остане само политичка?    

Никола Груевски је сатеран у ћорсокак, чему је и сам допринео

Миломир СТЕПИЋ, геополитичар, Институт за политичке студије

 

• Демонстранти ће се брзо примирити и расути. Њихова енергија ће се исцрпети, а пасионираност спласнути. Неће имати ко да их води и артикулише. Доведени на ивицу егзистенције, вратиће се размишљању стомаком, а не главом. А у тим условима, важиће она Канетијева: „Маса је живи организам са коефицијентом интелигенције свог најглупљег члана“. Уосталом, позовимо се опет на искуство: „улица“ може да успе само ако има подршку Запада. За сада је тако

       

        БИВША југословенска република Македонија је школски пример слабе, инстант државе и она ће то и остати.

        У геополитичком смислу, она је типична тампонска држава - позиционирана између Србије, Грчке, Бугарске и Албаније - са којима има различита неразрешена питања, која проистичу из самог начина њеног формирања и додељене потоње улоге.

        Она је орочена држава и њено даље одржавање зависиће искључиво од воље и интереса САД да обузда првенствено великоалбанске претензије. Све док буде била потребна за атлантистичку, тј. антисрпску (у ширем смислу антируску, па и антикинеску) политику - БЈР Македонија ће опстати, али као растрзана, фрагментирана, нестабилна, дисфункционална држава, суочена са де факто федерализацијом.

        Вишегодишњи председник њене Владе, Никола Груевски, сатеран је у ћорсокак, чему је и сам допринео.

        Немојмо заборавити какву су политику БЈР Македоније артикулисали он и његови претходници (нарочито према Србији). Унутрашњи проблеми су гурани под тепих, али су се сада толико нагомилали да је постало готово немогуће даље их контролисати.

        Једноставно, њему истиче „рок трајања“, намењена мисија му се ближи крају и за храбре потезе у будућности потребна је нова личност која је „као из каталога“.

        Слично се догађа(ло) и у другим постјугословенским земљама.

        ВМРО ДПМНЕ неће моћи да издржи опозициони статус као компактна, снажна странка. Вероватно следи њено унутрашње разједање, слабљење, осипање чланства, прелазак неких виђенијих чланова у нову владајућу групацију, формирање нових странака. Не би требало да изненади ни покушај индукованог приближавања албанским странкама како и нова власт не би претерано ојачала.

        Нови мандатар, Зоран Заев, пристао је на унапред везане и руке и ноге. Имаће обавезе, на једној страни, према Западу који га поставља и безрезервно подржава да би и даље БЈР Македонију водио проатлантистичким путем, а на другој страни - према албанским партијама и албанском етничком корпусу који се и не труде да прикрију великоалбанске амбиције. Сходно томе, мораће да спроводи у дело и оно што је обећао и оно што још није.

        И српско искуство сведочи како Запад селективно тумачи и придржава се „платформи“, тј. потписаних споразума у контексту својих интереса и интереса својих експонената на Балкану - од Венсовог плана, до Бриселских споразума. А њихови фаворити су Албанци.

        Демонстранти ће се брзо примирити и расути. Њихова енергија ће се исцрпети, а пасионираност спласнути. Неће имати ко да их води и артикулише.

        Доведени на ивицу егзистенције, вратиће се размишљању стомаком, а не главом. А у тим условима, важиће она Канетијева: „Маса је живи организам са коефицијентом интелигенције свог најглупљег члана“.

        Уосталом, позовимо се опет на искуство: „улица“ може да успе само ако има подршку Запада. За сада је тако.

Македонци после Охридског споразума нису господари своје судбине

Александар ПАВИЋ, Фонд стратешке културе

 

• Сад је важно да се види да ли је грађански покрет са улице аутономан и да ли је способан да изникне у неку нову снагу која ће да замени досадашњу трулеж и да заступа позиције онога што је остало од македонског народа. Да ли су у стању да окупе оне који хоће да спрече да та земља буде подељена између Шиптара и словенског становништва?

 

        ПРИЛИЧНО су се лако предали, што није необично јер сви балкански лидери који су били везани за Запад свих ових година имају толико путера на глави да може да дође заменик помоћника некога (као Хојт Брајан Ји), да поразговарају иза затворених врата, да им мало заврне руке и да онда постане прихватљиво све што је до јуче било неприхватљиво.

        Груевски је и даље прозападни политичар који је покушао да иде мало независнијим путем, али су сви они на краткој узици.

        Сад је важно да се види да ли је грађански покрет са улице аутономан и да ли је способан да изникне у неку нову снагу која ће да замени досадашњу трулеж и да заступа позиције онога што је остало од македонског народа. Да ли су у стању да окупе оне који хоће да спрече да та земља буде подељена између Шиптара и словенског становништва?

        То може да буде само у рукама неког новог грађанског покрета.

        Или, ако почне да се спроводи „Тиранска платформа“, Груевски може да се врати у политички живот и присталице његове партије и обичан народ који је изашао на улице да брани оно што је остало од суверенитета.

        Да ли ће Заев поштовати гаранције које је дао зависи од тога да ли то жели, јер не постоји нико на македонској политичкој сцени коме би се могло веровати на реч. Склонији сам да мислим да је то урадио да мало смири нову опозицију.

        Али, моменат истине долази: неко ће да буде јако незадовољан.

        Или Шиптари неће бити задовољни што се не спроводи „Тиранска платформа“, или ће да буду незадовољни Македонци ако виде да ће да се спроводи.

        Македонци, после Охридског споразума, нису господари своје судбине.

        Нико не спомиње опцију која је најприроднија - да Заев и Груевски разговарају. Али, да ли у свести обичних Македонаца постоји та опција уместо ове да зависе од онога што Шиптари желе?

        Тек уједињени македонски народ може нешто да постигне, а до тада ће Шиптари и њихови спонзори да профитирају, а Ји и слични ће имати лак посао.

        ВМРО-ДПМНЕ, после попуштања Иванова и с обзиром на то да је специјално тужилаштво кренуло на Груевског, тешко да ће тихо отићи са сцене и пустити да их тужилаштво мрцвари. Тешко да ће Груевски бити стрпљив, јер ће имати и правне проблеме, па ће вероватно активирати своју организацију на улицама и у медијима како би онемогућио Заева да спроведе оно што је најављено кад је „Тиранска платформа“ изашла на светлост дана.

Нејасно је какви су сада односи Иванова и Груевског, али се политичка борба наставља

Александар ГАЈИЋ, Институт за европске студије

 

• ВМРО иде у опозицију. Али, верујем да ће се протести наставити и да ће ВМРО преко њих покушати да капитализује незадовољство према новој влади и да ће тако покушати да оствари што бољи резултат на локалним изборима. Тако би сачувала власт на локалу - насупрот Влади - и онда, у наредном периоду, покушала да обори Владу

 

        У МАКЕДОНИЈИ се десило попуштање од притисцима Запада и легализација избора Талата Џаферија за председника Собрања.

        ВМРО-ДПМНЕ се повлачи на резервне позиције, односно позиционира се за локалне изборе који ће вероватно бити почетком октобра.

        Не знамо да ли је дошло до размимоилажења између Иванова и Груевског. Знамо да је ВМРО одбила да дође на консултације у Собрање код Џаферија и да и пред Уставним судом оспорава његов избор. То значи да ће се политичка борба наставити.

        Влада ће бити формирана јер Заев, после попуштања Иванова, има формално покриће да конституише нову владу.

        ВМРО иде у опозицију. Али, верујем да ће се протести наставити и да ће ВМРО преко њих покушати да капитализује незадовољство према новој влади и да ће тако покушати да оствари што бољи резултат на локалним изборима. Тако би сачувала власт на локалу - насупрот Влади - и онда, у наредном периоду, покушала да обори Владу.

        Партија Груевског се са највишег нивоа борбе - у Собрању - повукла на ове резервне позиције, с обзиром на то да није имала јасну подршку из иностранства, као што су је имали Заев и албанске партије које стоје иза „Тиранске платформе“.

        Прешла је на правни терен и на покушај да на локалним и тек неким будућим парламентарним избрима промене ситуацију.

        Вероватно се нада да ће моћи да спречи измене устава, јер је за њих потребна двотрећинска већина.

        ВМРО са својим бројем посланика може да опструира промену устава, али је питање да ли ће се Заев обрушити на политичке противнике и почети њихов правни и политички прогон, под изговором борбе против корупције и криминала. Тако би ВМРО сабио у ћошак и обезглавио њено руководство.

        У сваком случају, оштра борба се наставља.

        Диана Милошевић