Нова вавилонска кула ЕУ зваће се Кућа европске историје
БРИСЕЛСКЕ „РИМСКЕ ОРГИЈЕ“ ПРЕД ПРОПАСТ ЕУ-ЦАРСТВА
Европски парламент
- „Кула“ ће коштати око 40 милиона евра, а циљ њене изградње биће - промовисање „свести о европском идентитету“
- Бирократија Европског парламента поседује 63 зграде, дупло више него пре 10 година. Сам ЕП има годишњи буџет од 1,69 милијарди фунти, што је повећање од 18 одсто од 2009. године
- Пропагандни ТВ канал Европског парламента кошта годишње 7 милиона фунти, а има само 830 гледалаца дневно, јер се већина емисија преводи телетекстом на 22 језика, укључујући гелски, којим говори 80.000 људи
- Примери бахатог и неодговорног понашања су свакодневни. Један од чланова британске посланичке делегације је обуку свог канцеларијског особља спровео на Карибима и Медитерану. Жаклина Мек Глејд, морски биолог по струци, потрошила је 250.000 фунти европских пара на реновирање својих канцеларија у Копенхагену и опрему егзотичним биљкама
Пише: Наташа Букоња
ЕКОНОМСКА криза тресе и саме темеље ЕУ, али бирократска елита у Бриселу живи рајским животом и троши новац буџета ЕУ на грандиозне пројекте. Убеђени у непогрешивост својих одлука и занети великом илузијом „моћне ЕУ“, подижу себи споменике који ће ускоро сведочити о краху једне велике илузије.
Нова „Вавилонска кула“ ЕУ зваће се Кућа европске историје. Коштаће око 40 милиона евра, а циљ њене изградње биће - промовисање „свести о европском идентитету“.
Овај музеј ће се својим поставкама бавити Европом од „нулте тачке“, а то је 1946. година када су се појавиле прве идеје о формирању овакве Европске уније. Није зато чудно да су творци овог концепта Други светски рат означили као „грађански рат“.
Са оваквим стручњацима за историју, светска будућност ЕУ је загарантована.
Лудило оваквог нарцисоидног пројекта изазвало је бурне реакције парламентараца Европског парламента. Лидер групе конзервативаца у Бриселу, Мартин Каланан, је изјавио:
„Европски парламент не би требало да се бави оснивањем ни вођењем музеја. Чак и у бољим временима, новац за то би био разбацивање, али у овим тешким временима, то је скандалозно.“
Слично мисли и лидер белгијског десног центра, Дерк Иан Епинк: „Нико у ово не жели да буде умешан јер људи не могу ни да се сложе око тога шта се десило у прошлом рату. То је уздизање сопствене сујете на рачун пореских обвезника.“
Наравно, ово је само један од примера сужене визуре и политичког ћорсокака у коме се налазе еурократи у Бриселу.
Нарочито оштри критичари су Британци. Један од новинара, после недавне посете Бриселу, изнео је шокантне податке о томе како свемоћне бирократе доживљавају ЕУ и свој рад. Посетио је нову зграду Европског парламента од 20.000 квадратних метара, названу „Парламентаријум“, чија је градња коштала 18 милиона фунти.
Парламентаријум
Иначе, бирократија Европског парламента поседује 63 зграде, дупло више него пре 10 година. Европски парламент има годишњи буџет од 1,69 милијарди фунти, што је повећање од 18 одсто од 2009. године.
Од повећања броја чланица са 15 на 25 (2004. године), број запослених службеника се повећао са 3.946 на 6.245 службеника, али то нису посланици парламента, већ службеници који опслужују посланике.
Пропагандни ТВ канал Европског парламента кошта годишње 7 милиона фунти, а има само 830 гледалаца дневно, јер се већина емисија преводи телетекстом на 22 језика, укључујући гелски, којим говори 80.000 људи.
Примери бахатог и неодговорног понашања су свакодневни. Један од чланова британске посланичке делегације је обуку свог канцеларијског особља спровео на Карибима и Медитерану. Жаклина Мек Глејд, морски биолог по струци, потрошила је 250.000 фунти европских пара на реновирање својих канцеларија у Копенхагену и опрему егзотичним биљкама.
Да еурократе мисле да не раде ништа лоше, показује „годишњи излет“ у Француску, тачније, у Парламент Стразбура, у коме се одржи неколико сесија Европског парламента. Тај „годишњи пикник“ кошта буџет ЕУ 180 милиона фунти, да не говоримо колико новца добро плаћени европски парламентарци потроше у хотелима, баровима и ресторанима у Француској.
Иста слика је и у Бриселу, скупи ресторани и барови у кругу око Европског парламента, пуцају од посла јер је ниво „ексцесног трошења“ парламентараца незамисливо висок.
Наравно да људи, изгубљени у сопственој самоважности, нису много потресени питањем дугова неких чланица Европске Уније, као ни економском и социјалном ситуацијом која је на ивици експлозије.
До сада је додељено 386 милијарди евра да се спасу Грчка, Ирска и Португал од банкротства, а дужничка криза се шири и на Шпанију која је на ивици банкрота. Док незадовољни, млади људи излазе на улице и бесно траже промену политике, јер је стопа незапослености међу младима скоро 50 одсто, дотле шпански краљ Хуан Карлос лови слонове у Африци. Што да не? Он не води Шпанију и њену економију, он само живи на буџету који му је доделила шпанска влада.
И док ЕУ, попут луксузног Титаника, плови ка својој неизбежној пропасти, почела су да стижу упозорења, која хедонисти ЕУ још не желе да чују.
Кристин Лагард, председница ММФ по први пут је јавно упозорила да проблем дугова Европе може довести до распада еврозоне.
Британски премијер Дејвид Камерон је инсистирао на ставу своје владе да Британија више неће толерисати повећање буџета ЕУ, који је невероватних 120 милијарди фунти, и у коме је нето учешће Британије 6,12 милијарди фунти што је други највећи допринос буџету ЕУ, после Немачке.
Ова његова изјава је уследила после најаве Комитета за буџет ЕУ који је предложио повећање буџета ЕУ од 5 одсто годишње у наредних 7 година.
Можда је сада мало јасније зашто владајућа бирократија Србије толико жели да уђе у ЕУ. Замислите наших неколико стотина дембелија уваљених у овај лудачки живот и трошење на рачун „чланства“.
Питам се само: да ли ће ове „римске оргије“ пред пропаст ЕУ-царства наћи место у новом музеју, као слика будаластог времена над којом ће се згражавати Европљани у будућности.
