Москва, Техеран и Анкара поново Американцима мрсе конце у Сирији

 ЛАВРОВ, ЗАРИФ И ЧАВУШОГЛУ РАЗРАДИЛИ „ПРЕПОРУКЕ” ЗА КОНГРЕС СИРИЈСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ДИЈАЛОГА

• Треба да их 22. новембра у Сочију потврде Владимир Путин, Хасан Рохани и Реџеп Тајип Ердоган
• И даље ни за шта не питају Вашингтон и агресорски клуб који се био прогласио за „Пријатеље Сирије”. А да се Русија и Иран нису умешали у рат на страни Дамаска (Турска им се прикључила да би решавала свој проблем са Курдима), о Сирији би се већ пре годину дана говорило као о „бившој Сирији”. Као о „бившој Југославији”…

         ШЕФОВИ дипломатија Русије, Ирана и Турске – Сергеј Лавров, Мухамед Џавад Зариф и Мевлут Чавушоглу - усагласили су у Анталији препоруке за организовање Конгреса сиријског националног дијалога.
Предложене „препоруке” ће у среду у Сочију размотрити и највероватније одобрити лидери три земље: Владимир Путин, Хасан Рохани и Реџеп Тајип Ердоган.

         Препоруке су у функцији – како се наглашава – „успостављања поверења међу Сиријцима ради решавања свих питања кроз међусиријски дијалог и достизања компромиса који ће бити у интересу јединствене и јаке Сирије, како је то и предвиено резолуцијом Савета безбедностзи УН 2254”.

         Лавров, Зариф и Чавушоглу су оценили да је улазак у завршницу разбијања Исламске државе довео до смањивања нивоа насиља у Сирији и створио претпоставке да се од пређе „од оружане конфронтације на преговоре о политичком решењу”.

         У свему овоме постоји скривена али изузетно важна димензија: Москва, Техеран и Анкара настављају да Сирију воде ка престанку рата и политичком решењу мимо Сједињених Држава и њихових савезника и сателита. Да им мрсе конце и кваре планове…

         Сећате ли се оних окупљања „Пријатеља Сирије”? Клуба у којем су биле све западне и арапске државе које су Сирији радиле о глави, агресори који су глумили миротворце…
Да се Русија и Иран нису умешали у рат на страни Сирије (Турска им се прикључила да би решавала свој проблем са Курдима), о Сирији би се већ пре годину дана говорило као о „бившој Сирији”.

         Као о „бившој Југославији”.

         А Американци и њихови помагачи и вазали рапортовали би како се њихов протекторат „демократска Сирија” свакога дана у сваком погледу све брже и успешније развија…

         Само што би то била, у најбољем случају, лабава конфедерација сунитским, курдским и шиитским ентитетом, и са територијама под контролом Турске и Израела…

         А колико је и зашто је заобилажење САД важно и колико је било неопходно, сведочи и ова данашња изјава једног високог сиријског официра:

         „Наше јединице су ликвидирале бојовнике Исламске државе који су уз подршку америчке авијације извели контранапад и били успели да пре два дана продру у Абу-Кемал. Сада је тај град поново очишћен и почело је његово разминирање”.