Милијардер Доналд Трамп можда неће ући у Белу кућу, али је лидер председничке предтрке

НЕКИ БАРАКА ОБАМУ ВЕЋ ЗОВУ „АМЕРИЧКИМ ГОРБАЧОВОМ”, А ЊЕГА – „ЖИРИНОВСКИМ”  

Доналд Трамп

• Већ је назвао мексичке имигранте насилницима и нарко-трговцима и предложио да се изгради зид на граници са Мексиком. Затим је напао сабрата-републиканца, „омиљеног” сенатора Џона Мекејна, дословце овако: „Он је херој рата зато што су га ухватили (заробили Вијетнамци). Мени се допадају људи које не заробљавају. Иако је, можда, он херој рата…”
• Ево неких наслова у америчкој штампи: „Сви знају да Трамп неће бити републикански кандидат”,  „Доналд Трамп – монструм којег је стварала Републиканска партија” „Он је – део шоу-чудовишта ”и„ Напади на Трампа њега чине само јачим”
• Трамп је један од најпознатијих људи у САД и не само због духовитих шала или карактеристичне риђе – седе фризуре. Његова имовина се процењује на 2-3 милијарде долара. Он је радан човек и борац, за својих готово 70 година живота западао је у беду, излазио из неприлика и градио, градио своје небодере. Има их неколико десетина по читавој Америци и на врху сваког светли његово име великим словима
• Амерички политичари који улазе у изборну кампању плаше се да кажу сувишну реч  - шта ако она уплаши 5% или 6% бирача (броје проценте, проучавају анкете). Тај страх кандидате чини безличним плашљивцима, при том, бирач то види и то му је одвратно. Коначно, читава Америка зна, например, шта је то деда Мекејн, тамо људи уопште нису идиоти. Наравно, кад се нађе неко ко може себи да дозволи да каже оно шта мисли – то је за земљу новост, па и радост

         Пише: Дмитриј КОСИРЈЕВ

         И ДАНАС у Washington Post-У- у рубрици „Мишљења” - од седам публикација опет су три о Доналду Трампу. И тако већ ево другу недељу.

         У САД милијардер Трамп је новост је број један, барем због тога што је „изоштрио слух” сабраће – републиканаца, противника- демократа и… свих.

         Довео је у стање хаоса читаву предизборну кампању, а Американци покушавају да у бујицама медијских грдњи упућених на Трампову адресу нађу одговор на питање: шта све то значи за будућност САД?

         Да се присетимо откуд скандал, шта је рекао Трамп убрзо после уласка у предизборну трку (о свом учешћу је саопштио 16. јула).

         Прво, назвао је мексичке имигранте насилницима и нарко-трговцима и предложио да се изгради зид на граници са Мексиком. Затим је напао сабрата-републиканца, „омиљеног” код руских грађана сенатора Џона Мекејна, дословце овако: „Он је херој рата зато што су га ухватили (заробили Вијетнамци – аутор Д. К.). Мени се допадају људи које не заробљавају. Иако је, можда, он херој рата…”

         Изненада, после ових згодних шала Трамп моментално по популарности престиже све републиканске кандидате и избија на прво место! Ево шта је сваког запањило.

         Није то Трампов стил изношења мишљења јер он, иначе, годинама забавља публику својим шоу наступима, чак је играо у филмовима (поред осталих у улози самог себе), него то што се показало да је извесном броју бирача тако нешто било потребно.

         Шта ће сад бити са председничком кампањом? Треба приметити да су на демократе, односно, Хилари Клинтон, сви заборавили. Заборавили су и републиканца Џеба Буша. Сви знају само за Трампа. Је ли то задуго? А ако је незамисливо замисливо - и он може да победи?

         Да погледамо наслове и додамо неколико добрих цитата из самих текстова из којих, заправо, све постаје јасно.

         „Шта не треба говорити ако желиш да постанеш председник”.

         „Сви знају да Трамп неће бити републикански кандидат”.

         „Доналд Трамп – монструм којег је стварала Републиканска партија”.

         „Седимо на рубу столице: шта ће он још рећи?”.

         „Хајте да се поиграмо: наведите име нарцисте прво које вам падне напамет”.

         „Ја бих лако окупио пет хиљада људи да виде брадату жену”.

         „Он је – део шоу-чудовишта”.   

         Ипак, има и озбиљнијих наслова: „Напади на Трампа њега чине само јачим”.

         У целини, слика је оваква: Трамп говори страшне ствари. Лидери републиканаца су ужаснути – он подмеће читавој партији. Демократе се злурадо радују, али некако несигурно: а ако неочекивано…?

         Ради се о томе да није реч о телевизијском комичару. Трамп је један од најпознатијих људи у САД и не само због духовитих шала или карактеристичне риђе – седе фризуре. Његова имовина се процењује на 2-3 милијарде долара. Он је радан човек и борац, за својих готово 70 година живота западао је у беду, излазио из неприлика и градио, градио своје небодере. Има их неколико десетина по читавој Америци и на врху сваког светли његово име великим словима.

         Истовремено је писао књиге (укључујући и неизбежну – „Како се обогатити”) и говорио оно што мисли. А што да се стиди или шта да губи?

         Све укупно – прави амерички херој, за разлику од мноштва професионалних политичара.

         За САД је тај феномен (човек говори ужасне ствари, а људима се допада) вероватно нов, а Русији је све то познато. Сетимо се појављивања Владимира Жириновског на политичкој сцени. Он је такође говорио (то и сад уме да чини, кад сматра да је потребно) ствари које су тадашње политичко друштво доводиле до хистерије. И нису одмах приметили да ће то што говори Жириновски данас сутра рећи и други људи, укључујући и Бориса Јељцина. Жириновски је захваљујући том свом дару фиксирао за себе приличан део електората, није 50%, али оно што јесте, то је његово.

         Остало је да схватимо који део америчког електората Трамп може да „узме за себе” и шта ће то значити за предизборну аритметику. Стручњаци – политиколози - у САД  говоре псеудонаучним језиком, графиконима и табелама, као и да се сада одвија етапа „отварања кандидата”, а касније, као и обично, интересовање за њега ослаби. Можда. Вратићемо се на упоређивање америчке ситуације са Русијом.

         Ово апсолутно није ново поређење - да је сада у САД стање „перестројке”, а Барак Обама – њихов Михаил Горбачов. У ствари, у Европи се такође дешава нешто слично. „Перестројка” је онда – када, поред осталог, више није могуће не говорити ствари које су свима очигледне. Истовремено, оне се још увек не смеју говорити, а има довољно људи који на то сурово подсећају.

         Погледајте изванредан текст уредништва Washington Post-а управо о Трампу. „Ми ретко обраћамо пажњу на маргиналне председничке кандидате. Али, кад се ради о човеку, толико скандалозном као што је Доналд Трамп, чинимо изузетак. Он ће на крају излетети из трке. Питање је у томе како ће његова неодговорна демагогија утицати на Вашингтон – а то је испит за друге кандидате који уливају више поверења… Погледајмо тежак пут Мекејна који је ризиковао живот или здравље ради непоколебљивих принципа: част, патриотизам, репутација…”  

         Тако је и даље, у наставку. Да, то је у „брежњевљевској” „Правди” уводник! Да је бар алузија на осећај за хумор. Људи који тако мисле и пишу немају шансе, још је горе – они желе да натерају друге да тако мисле и пишу. И узгред – приметимо: такви људи у таквом стилу објашњавају Русији како да се понаша у односу на Украјину и у свим другим ситуацијама, како да игра по правилима које они напишу у одговарајућем стилу.

         Ако од опште ситуације у САД и Европи пређемо на ужу тему – на изборе, онда већ одавно посматрамо „млевење” политичара  са сваком новом њиховом генерацијом. Зашто се то дешава: политичари који улазе у изборну кампању плаше се да кажу сувишну реч  - шта ако она уплаши 5% или 6% бирача (броје проценте, проучавају анкете). Тај страх кандидате чини безличним плашљивцима, при том, бирач то види и то му је одвратно. Коначно, читава Америка зна, например, шта је то деда Мекејн, тамо људи уопште нису идиоти.

         Наравно, кад се нађе неко ко може себи да дозволи да каже оно шта мисли – то је за земљу новост, па и радост. Да ли ће тај човек постати председник, шта ће урадити за Америку, како ће се односити према Русији и т. д. – то је већ друго питање на које се одговор за сада не види.

         Превела

       Ксенија Трајковић