Мете Сорошевих „Рајских папира“ и краљица Елизабета II и британски офшорни систем

ТРЕБА ОЧЕКИВАТИ ДА БРИТАНСКА ОФШОРНА ИМПЕРИЈА НАНЕСЕ УЗВРАТНИ УДАРАЦ

  • Захваљујући документима пласираним преко Међународног конзорцијума за новинарска истраживања након упада у базу података офшорне правне фирме Appleby, која је радила на Бермудским острвима, сазнало се да је најмање 10 милиона фунти „краљичиних“ инвестиција завршило у офшорним компанијама, на Кајманским и Бермудским острвима
  • Највећи мецена Међународног конзорцијума је Open Society Foundations америчког олигарха и политичког активисте Џорџа Сороша. А ако се састави списак политичара и организација које су се последњих година нашле на медијском удару конзорцијума који финансира Сорош, а могао би се назвати „Сорош-ликсом“ - открива се да су на њему практично само они који су олигарху у овој или оној мери прешли пут
  • Главнина офшорних компанија, које су разоткрили сорошевски новинари и активисти, припадају јурисдикцијама под контролом британске круне: Британска Девичанска острва, острво Мен, Гернси, Кајманска острва и др. Међународној „офшорној аристократији“ као да се показује да британски офшорни систем више не функционише и да није у стању да обезбеђује потребни ниво конфиденцијалности и заштите, што значи да се треба пребацивати у Сједињене Државе

Пише: Иван ДАНИЛОВ

        БРИТАНСКА краљица се оклизнула на властитом лицемерју - на овај закључак наводе „Рајски папири“ који су разоткрили и офшорне инвестиције краљевског двора у Лондону.

        Има места питању: с обзиром да су све бизнис-активности Елизабете II, по закону неоптерећене порезима - због чега је њој било потребно да свој бизнис скрива по офшор-зонама?

        Британска краљица јесте одлучила да добровољно плаћа порезе, чиме је изазвала одушевљење код својих поданика и завист код неких наивних странаца, али су они који управљају њеним активама имали одобрење да њен новац улажу у офшорне компаније које су опет инвестирале у у фирме чија репутација никако није била у складу са високоморалним стандардима британске краљевске породице.

        Шема по којој је краљица Елизабета II максимизовала имиџ-бонусе и материјалну корист могла је да траје бесконачно да у оквирима борбе која траје унутар западне елите није била разоткривена и за широку публику.

        Гледано економски и правно, коришћена шема није била претерано инвентивна и функционисала и захваљујући искључиво тајности офшорне јурисдикције која је била под контролом британске круне.

        Новцем британске краљице управља специјално правно лице - војводство Ланкастера, што ствара илузију да краљица себе издржава практично самостално и да државни буџет не оптерећује претерано трошковима.

        Само војводство фактички функционише као типични инвестициони фонд, који делује у интересу једног човека.

        Захваљујући документима пласираним преко Међународног конзорцијума за новинарска истраживања након упада у базу података офшорне правне фирме Appleby, која је радила на Бермудским острвима, сазнало се да је најмање 10 милиона фунти „краљевских“ инвестиција завршило у офшорним компанијама, на Кајманским и Бермудским острвима.

        Формално, тиме нису били прекршени никакви закони, али је за инвестирање у офшорне фондове велики проблем за краљичин имиџ. Поготово ако се има у виду чиме су се бавили крајњи корисници.

        Како су објавили CNN и BBC, офшорни фонд Dover Street VI Cayman Fund LP, који је добио краљевске инвестиције“, сувласник је компаније Bright House, а она се прославила одобравањем „микрозајмова“. Са таквим каматама и под таквим условима да ју је британски финансијски регулатор FCA казнио.

        Тако се испоставило да поштена и одговорна краљевска породица зарађује новац на зеленашким кредитима који су одобравани сиромашним поданицима Њеног Величанства.

        Неки бране Елизабету II наводећи да су њене инвестиције у Bright House биле само неколико хиљада фунти. Међутим, те податке наводи војводство Ланкастерско, што одмах изазива подозрења.

        Ко су бенефицијари офшорног скандала, у којем су се нашли и људи из окружења Доналда Трампа?

        Највећи мецена поменутог Међународног конзорцијума су фондови Open Society Foundations олигарха и политичког активисте Џорџа Сороша.

        Ако се састави списак политичара и организација које су се последњих година нашле на медијском удару конзорцијума који финансира Сорош, а могао би се назвати „Сорош-ликсом“, открива се да су на њему практично само они који су олигарху у овој или оној мери прешли пут.

        То су власти Кине и људи блиски њеном председнику Си Ђинпингу, окружење Владимира Путина, најближи круг око Доналда Трампа, а британскс елита, конкретно и краљевска породица, изгледа да плаћају цех за Brexit који краљица или није могла или није желела да спречи, а нису јој прошла тек онако ни кокетирања са Кином.

        Своју прву милијарду фунти и надимак „Човек који је сломио Банку Енглеске“ Џорџ Сорош је стекао на рушењу британске фунте 1992-ге годе, а четврт века касније он је, ево, опет продемонстрирао своје могућности, подвргавши нападу не више главну финансијску институцију Велике Британије већ саму њену династију.

        Осим Елизабете II, међу онима који су настрадали у овом скандалу нашао се и министар трговине САД Вилбур Рос, који је изложен медијском бичевању због потпуно невине трговачке активности његове офшорне компаније чији возови за транспорт гаса превозе руски течни гас до белгијског Антверпена.

        Дирање у Роса открива по Сороша веома непријатну чињеницу - да никакви лобистички напори нису успели да смање зависност ЕУ од руских испорука нафте и гаса већ су само мало изменили њену конфигурацију. Јер, ако је раније ЕУ добијала само гас Газпрома, сада добија и течни гас компаније Сибур, а преоријентације на амерички гас нити има нити је било.

        Скандал са „Рајским папирима“ тешко да ће оставити неке значајније последице.

        Пиар-екипа Елизабети II већ увелико ради на „контроли штете“, па ће се на скандал брзо заборавити.

        Рос је спреман да своју трговину одбрани у суду, па чак и жестоки амерички русофоби не верују у његов одлазак из политике.

        Међутим, један важан циљ покретачи скандала ипак могу достигнути.

        Главнина офшорних компанија, које су разоткрили сорошевски новинари и активисти, припадају јурисдикцијама под контролом британске круне: Британска Девичанска острва, острво Мен, Гернси, Кајманска острва и др.

        Међународној „офшорној аристократији“ као да се показује да британски офшорни систем више не функционише и да није у стању да обезбеђује потребни ниво конфиденцијалности и заштите, што значи да се треба пребацивати у Сједињене Државе.

        У светлу проблема британског система све популарнији постају амерички офшори, о чему отворено пише агенција Bloomberg, наводећи за пример презентацију директора банке Rothschild & Co. Ендрјуа Пенија.

        Вероватно смо, с обзиром на све, сведоци нове фазе рата за прекрајање светског тржишта офшорних услуга за обезбеђивање „црних“ и „сивих“ финансијских токова.

        Треба очекивати да „британска офшорна империја“ нанесе узвратни ударац...

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари