Кастрова смрт и Гауков позив - две тачке на две различите револуције

САДА ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ СХВАТИТИ НА КОЈИМ НОВИМ ИДЕЈАМА ЋЕ СВЕТ ОДСАД ПОЧИВАТИ

  • Смрт Фидела Кастра - и раније Уга Чавеса - симболички сведочи да је потенцијал латиноамеричких револуционара исцрпљен
  • Али, исцрпљена је и идеја либералне експанзије. Изјава председника Немачке Јоахима Гаука да Берлин треба да заустави даље интеграције у ЕУ - које су биле капиталистички аналог идеји револуције - сведочи да је и Европска унија постепено дошла до свог краха. Данас чак више није питање да ли ће се ЕУ проширити, већ да ли ће успети да опстане у садашњем облику, односно као јединствена структура

Пише: Михаил ХАЗИН, председник компаније за економски консалтинг „Неокон“

        У ПОСЛЕДЊИХ неколико дана збила су се два догађаја који на први поглед немају никакве везе једна са другом. Штавише, чак ни логички нису ни на који начин повезани. Међутим, симболички су веома блиски.

        Први догађај је смрт Фидела Кастра, који је оличавао целу једну епоху. Он је био најистакнутији представник многобројне плејаде латинских револуционара почев од друге половине XIX века.

        Фидел Кастро је показао колико су блиске хришћанске и социјалистичке идеје, зато се не бих усудио да кажем чији је пројекат социјалистичке Кубе био више - Ватиканов или СССР-ов.

        Сада о Фиделу Кастру говоре дежурни „пљувачи“, називајући га тиранином и кршиоцем слобода, али је довољно погледати ниво кубанског здравства и просвете да би се схватило колико је то био интересантан пројекат.

        Осим тога, желим да истакнем да у условима блокаде коју су око Кубе организовале САД, као и после издаје од стране Русије 1991. године, просто немам срца да критикујем кубанске власти због ниског животног стандарда.

        Други догађај је изјава председника Немачке Јоахима Гаука да Берлин треба да заустави даље интеграције у ЕУ.

        Ствар је у томе што је идеја европских интеграција, која је 1980-1990-тих сматрана капиталистичком аналогом идеји револуције, постепено дошла до свог краха.

        Она је у почетку свима обећавала срећу и просперитет, који је требало да се прошири на цео свет, а 2010. године је достигла свој врхунац. Данас чак више није питање да ли ће се ЕУ проширити, већ да ли ће успети да опстане у садашњем облику, односно као јединствена структура.

        И један и други догађај означавају крај епохе.

        Смрт Фидела Кастра и - раније - Уга Чавеса симболички сведочи да је потенцијал латиноамеричких револуционара исцрпљен. Али, исцрпљена је и идеја либералне експанзије.

        Упркос томе, свет свеједно бити изграђен на сукобу идеја - али ће то бити друге идеје.

        Зато је сада најважније схватити какве ће то бити идеје и како ће се оне међусобно привлачити и одбијати. 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари