До 2050. ће се међу 20 највећих привреда света наћи Нигерија, Египат, Филипини и Вијетнам

КИНА У ФЕБРУАРУ 2016. ПРВИ ПУТ ПОСТАЛА ГЛАВНИ КУПАЦ АМЕРИЧКЕ СИРОВЕ НАФТЕ

Си и Трамп на Флориди

• САД су у Кини прошле године на извезеној роби и услугама зарадиле 116 милијарди долара (треће по величини извозно тржиште после Канаде и Мексика; од те суме 45 милијарди долара односи се на сферу услуга), а увезле су из Кине за 463 милијарде долара. „Кинеска рупа“ у трговинском дефициту Америке је рекордна - 347 милијарди долара
• Председник Кине Си Ђинпинг је 6. априла, током дводневне посете Флориди, позвао председника САД Доналда Трампа да своју земљу прикључи Новом путу свиле - главној гео-економској иницијативи Кине у 21. веку
• Паралелно са америчком агресијом у Сирији, западни медији објавили саопштење посматрача из Asia Maritime Transparency Initiative (AMTI, филијала Washington’s Center for Strategic and International Studies) да је ловац ратног ваздухопловства Кине 29. марта, први пут од Трампове инаугурације, био примећен у спорној зони Јужног Кинеског мора. Да ли је то случајно?

Пише: Саркис ЦАТУРЈАН

        НОВИ светски поредак је све даљи од пожељне политичке и правне форме. Ипак, то не смета лондонској агенцији PwC да објављује прогнозе о расту светског БДП-а од 130% до 2050. године, стављајући Кину на прво место (20%).

        Друго место експерти додељују Индији (15%) и тек треће - САД са 12%.

        Одмах иза Сједињених Држава следи 27 земаља Европске уније, којима PwC прориче удео од 9%. Очекује се да Велика Британија сиђе на 10. место, потиснувши Француску, а Италија ће сасвим напустити првих двадесет најкрупнијих економија света.

        Првих двадесет, према оцени PwC, прикључиће се Вијетнам, који ће се попети управо на 20. место, са садашње 32. позиције, Филипини, који ће се на светској табели попети са 28. на 19. место, Египат, који ће са 21. места прећи на 15, као и Нигерија, која ће се са 22. места у 2016. години попети око 2050. године до 14. позиције.

        Разуме се, већина прогноза је позната по томе, што се никада не оствари. Зато нас више интересује расположење у европском бизнису, него прогнозе које имају у пракси много варијанти и које су условне. Тим пре што PwC у извештају ставља Русију на 6. место (иза Кине, Индије, САД, Индонезије и Бразила), а после ње следе Мексико, Јапан и Немачка.

        Комплимент је прихваћен. Мада се не вреди заваравати. То је, као минимум, опасно.

        Међутим, судбина лондонске прогнозе зависи од америчко-кинеских односа, који доживљавају успон.

        Економска међузависност из 1980-их и 1990-их замењена је једностраном зависношћу Вашингтона од Пекинга: према резултатима за 2016. годину, САД су поставиле у Кини робе и услуга за 116 милијарди долара (треће по величини извозно тржиште после Канаде и Мексика; од те суме 45 милијарди долара односи се на сферу услуга), а увезле су из Кине за 463 милијарде долара.

        „Кинеска рупа“ у трговинском дефициту Америке је рекордна - 347 милијарди долара. Мада амерички пољопривредници немају због чега да се жале: они сваке године испоручују Кини робе за 20 милијарди долара. Али, Пекинг се не зауставља на постигнутом.

        Си Ђинпинг, председник Кине је 6. априла, у току дводневне посете Флориди, позвао председника САД Доналда Трампа да се придружи Новом путу свиле - главној гео-економској иницијативи Кине у 21. веку.

        Интересантно je што је америчко-кинески сусрет на врху одржан баш на Флориди, која се налази између Мексичког залива и Северног Атлантика. А јужније, у басену Карипског мора, налази се примамљив за кинеске трговинске интересе Панамски канал, који након завршетка модернизације у јуну 2016. године туче све рекорде по обиму протока робе.

        У фебруару ове године кроз нове и старе уставе канала прошло је 1.180 хиљада бродова, надмашивши јануарски рекорд од 1,16 милиона тона робе на дан.

        Од октобра 2016. године до фебруара ове године проток робе се повећао за 18,3% у поређењу са претходним периодом.

        Канал постепено преузима на себе растуће обиме трговине, повезујући Тихи океан са Атлантским. Према подацима шефа администрације канала Хорхеа Кихана, за осам месеци од почетка рада нових устава, кроз њих је прошло око 850 бродова класе Neo-Panamax.

        Кроз нове уставе пролази до 53% укупног контејнерског саобраћаја кроз канал, а на њега су усмерене маршуте 11 линијских контејнерских сервиса.

        Због тога Кина озбиљно ради на јачању свог присуства у зони Панамског канала.

        China Communications Construction Corp и њене фирме-ћерке - China Harbour Engineering Company и China Railway Group - спремне су да учествују на тендеру за освајање 1200 хектара земље у рејону канала.

        Интерес испољава и кинески COSCO Shipping Corp који је у септембру прошле године за 315.5 милиона долара откупио контролни пакет акција (51%) грчке луке Пиреј, како би Егејско море претворио у једну од претоварних станица за контејнерску трговину између ЕУ и Кине. „Несумњиво, кинеске компаније могу да се придруже пројектима у Панамском каналу, не само у својству извођача, већ и у улози концесионара. Оне стварно могу да дају понуду и да почну да граде“, - наводи Reuters речи руководиоца администрације канала.

        Ситуација око Панамског канала заслужује пажњу, пошто развој овог инфраструктурног чвора девалвира значај Северног Леденог океана са тачке гледишта трговине Кине са источном обалом САД. Овде је реч о транспортном коридору Кина-Казахстан-Мурманск- источне луке Северне Америке са чијим развојем Москва и Пекинг озбиљно касне.

        Кина заузима тек четврто место међу трговинским партнерима Мурманске области, препуштајући водећа места Холандији, Швајцарској и Белгији.

        Сам коридор Кина-Казахстан-Мурманск функционише углавном на европском правцу - преко Санкт-Петербурга. Због тога је терористички акт у Санкт-Петербургу, који се десио за три дана до сусрета Трампа и Си Ђинпинга, требало да покаже Кини немогућност сарадње са Русијом на Путу свиле.

        Зимска престоница такође служи као кључна карика транспортног коридора „Север-Југ“ који треба да повеже ирански Бендер-Абас са лукама Балтичког мора.

        Тренутно кинески поморски Пут свиле - није само економска, већ и војно-политичка реалност, коју Пентагон више није у стању да сузбије.

        Кинеске базе су разбацане по читавом свету: Валвис Беј (Намибија), Чхонжин (Северна Кореја), Морсби (Папуа Нова Гвинеја), Сиануквил (Камбоџа), Кох Ланта (Тајланд) Ситве (Мјанмар), Дака (Бангладеш), Гвадар (Пакистан), Хамбантота (Шри-Ланка), Малдиви, Сејшелска острва, Џибути (Џибути), Лагос (Нигерија), Момбаса (Кенија), Дар ес Салам (Танзанија) и Луанда (Ангола). Ако се наведени градови удруже у ланац, добићемо занимљиву слику на коју треба додати саопштење британског Financial Times: „У фебруару 2017. године Кина је постала главни страни купац америчке сирове нафте“.

        Осим тога, Џанг Фурлан потпредседник Unipec (трговинска испостава Sinopec) позива САД да преузме на себе улогу водећег добављача нафте у наредној деценији. „Ми сматрамо, да ће Трампова политика ићи у корист традиционалној енергетици, укључујући нафту из шкриљаца и угаљ. Зато је Кина расположена сасвим оптимистично“, - наводи његове речи Financial Times.

        У Институту за енергетска истраживања Сјаменског универзитета, разјаснили су логику власти: „Блиски Исток је веома ризичан регион. Зато Кина мора да диверсификује набавке нафте у другим деловима света“.

        Засад САД покривају само 1% кинеског увоза нафте. Међутим, Пекинг пажљиво мотри на америчко тржиште течног природног гаса, купивши 2017. године прву партију тог угљоводоника.

        Имајући у виду америчко-кинеско економско зближавање, продаја Chevron-ом његових налазишта гаса у Бангладешу кинеској компанији Zhenhua Oil не изгледа чудно. Сведоци смо регулисања спорова између две суперсиле „у пакету“, што се испољило у бомбардовању сиријске авио-базе „Шајрат“ од стране ратне морнарице САД.

        Занимљиво је и да су паралелно са америчком агресијом у Сирији западни медији објавили саопштење посматрача из Asia Maritime Transparency Initiative (AMTI, филијала Washington’s Center for Strategic and International Studies) да је 29. марта, први пут од Трампове инаугурације, ловац ратног ваздухопловства Кине био примећен у спорној зони Јужног Кинеског мора.

        Да ли је то случајно?

        „Договор на Флориди“ може да постане геополитички кошмар за Русију.

        Превела: Душанка Ђелекар