НАТО покушава да од УН преузме управљање светским пословима

  ЛИБИЈА  ТЕК ПРВА НА УДАРУ „НОВОГ КРСТАШКОГ РАТА“ -

 ДРУГИ ПИШУ    ОЦЕНИО РУСКИ ПРЕДСТАВНИК У НАТО ПАКТУ РОГОЗИН

  • Током прве фазе, НАТО ће покушати да постане једнак са Уједињеним нацијама у процесу доношењу одлука, а у каснијим  чак и супериоран у односу на УН – упозорио Дмитриј Рогозин

  • Либија је крај НАТО експанзије на исток, почиње НАТО-во освајање нафтом богатог муслиманског југа

Пише: Ендру Ретман

     КОНФЛИКТ у Либији сигнализира крај НАТО-ве источне експанзије и по- четак нове кампање да се освоји муслимански југ богат нафтом, изјавио је руски амбасадор при овој војној алијанси.

     „За нас је рат у Либији, који предводи западна коалиција, био један потпу- но нови догађај, нови елемент који се мора анализирати,“ изјавио је руски амабасадор при НАТО пакту, Дмитри Рогозин за ЕУОпсервер у интервјуу вођеном у четвртак (1. септембра), док се антигадафијевска коалиција састајала у Паризу како би обележила своју победу.

     „Овај рат је крај НАТО-ве источне експанзије. Од сада па надаље, НАТО ће се ширити јужно од својих граница, он ће пројектовати своје напоре ка југу, ка традиционалним исламским друштвима,“ објаснио је он.

     „По мом мишљењу – а ово није званично мишљење моје земље – Либија је рат за нафту,“ додао је Рогозин.

     „Запад није успео да изгура било какав економски одговор (на финансијску кризу) и сад поку- шава да својим економијама обезбеди јефтине угљоводонике... Па, шта је то што чини да сва та министарства по Европи буду тако пуна ентузијазма за трошење толике количине новца на нову војну кампању? Само зато да помогну либијском народу? Ако ово кажете, насмејаћете ме!“

     Рогозин прогнозира да је Либија тек прва земља у региону која се суочава са оним што је назвао „новим крсташким ратом“.

     Он је назначио да Русија неће подржати Резолуцију Савета безбедности УН о Сирији коју предлаже Европска унија, да је  НАТО не би искористио да започне рат и са (сиријским) председником Башаром Асадом.

     „Ми сада више не можемо веровати НАТО пакту. Не можемо бити сигурни да након што једна слична резолуција буде прошла и за Сирију, да они и ту неће изаћи из оквира, и у да у том случају НАТО бомбе неће почети да падају и на Дамаск.“

     Он је изјавио да је Русија „срећна“ што је НАТО окренуо своју пажњу од бившег Совјетског Савеза ка југу.

     Међутим, он процењује да ће развој ситуације повећати антизападни муслимански радика- лизам на Блиском истоку и у Европи. Он такође изражава забринутост поводом онога што он види као НАТО-в покушај да од Уједињених нација преузме управљачку палицу у светским пословима.

   

     „Током прве фазе, НАТО ће покушати да постане једнак са Уједињеним нацијама у процесу доношењу одлука, а у каснијим фазама чак и супериоран у односу на УН... НАТО је група од 28 земаља и могуће је да неке од њих неће хтети да учествују у таквој експанзији, али сама алијанса остаће на том курсу.“

     Рогозин је бранио држање Русије поводом Либије, рекавши да је она покушала да буде честит посредник између Гадафија и побуњеничких снага и да је признала Прелазно национално веће  тек 1. септембра када је грађански рат био завршен.

     Међутим, он је оптужио Запад за „нихилизам“ у његовом „кршењу“ Резолуције 1973 која је дала мандат само за успостављање забране летова и заштиту цивила, али није дала НАТО пакту право да води рат против Гадафија нити да доставља оружје побуњеницима.

     На личном нивоу, он је такође оптужио генералног секретара Андерса Фога Расмусена да лаже о цивилним жртвама.

     Коментаришући НАТО-в ваздушни напад на либијски град Маџер 8. августа, он је рекао да постоје јасни докази да је побијено на десетине цивила, укључујући жене и децу.

     Руски амбасадор је упутио писмо Расмусену након овог инцидента тражећи додатна разјашњења.

     „Нисам добио никакав одговор од генералног секретара. Уместо тога, он је издао саопштење за јавност у коме се каже да је НАТО имао толико и толико летова и још је рекао у том саопштењу да у Либији није убијен ниједан цивил... Били смо шокирани.“

 

     Интернет лист ЕУОпсервер, 1. септембар 2011.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари