Мегапројекат за векове, али не нови СССР

ВЕЛИКИ ПОБОРНИК ФОРМИРАЊА ЕВРОАЗИЈСКЕ УНИЈЕ

ПОГЛЕД ПРЕДСЕДНИКА КАЗАХСТАНА НУРСУЛТАНА НАЗАРБАЈЕВА -

  • У марту 1994. године ја сам први пут предложио оснивање на простроу Заједнице независних држава квалитетно нове интеграционе варијанте – Евроазијску унију држава
  • Предложио сам да се формирају наднационални органи Евроазијске уније који би функционисали на принципу консензуса уважавајући интересе сваке земље чланице, али би имали јасна и реална овлашћења. Само, без преношења  политичког суверенитета држава. То је аксиом
  • Неће бити никакве „рестаурације“ или „реинкарнације“ СССР. То су фантоми прошлости, измишљотине и шпекулације. У томе се мојии погледи потпуно подударају са руководствима Русије и Белорусије
  • Данас треба превазићи страхове од речи „савез“ и фамозне „најезде империје“
  • Неки западни експерти су пожурили да изјаве да је Евроазијска унија треба да постане заштита од такозване кинеске економске експанзије. Ништа се више не коси са истином од ове тврдње
  • Евроазијска унија мора се од почеткa формирати као конкурентно способна глобална економска заједница
  • Нас не може да задовољи ни уска перспектива да будемо скуп држава које се развијају само на принципима „сустизања модернизације“, нити судбина вечне периферије извозника природних ресурса за остатак света               
  • Пре три године сам предложио да почнемо прве припреме за формирање евроазијске наднационалне обрачунске јединице – ЕНРЕ као претече за снажну регионалну резервну валуту.  Сада, узимајући у обзир вероватноћу новог таласа глобалне рецесије са још озбиљнијим последицама, ова идеја постаје не само актуелна, већ захтева практична решења
  • Евроазијска унија има све шансе да постане органски део нове светске архитектуре, чије је формирање почело под утицајем у историји најмоћније финансијско-економске кризе 
  • Данас се реализује пројекат међународног аутомобилског коридора „Западна Европа – Западна Кина“. Временом ће том маршутом настати нови саобраћајно-логистички систем који ће омогућити скраћење рокова испоруке робе на европско и кинеско тржиште за више од 3,5 пута. Нема сумње да је перспективна изградња у будућности трансевроазијске брзе пруге

        САМО нас неколико недеља дели од два значајна догађаја која симбoлично стоје у политичком календару.  

        Прво, то је двадесетогодишњи јубилеј од потписивања Алмаатинске декларације о Заједници независних држава. Она је потписана на развалинама СССР.  

        Друго, то је почетак реализације, а почеће 1. јануара 2012. године, новог пројекта – Јединственог економског простора.

        У двадесетогодишњој историји ЗНД постојали су моменти када смо се приближавали решењима проблема који су могли да постану судбоносни за све земље учеснице.  

        У септембру 1993. године потписан је Споразум о формирању економског савеза. Он је претпостављао поступно пролажење  кроз етапе формирања зоне слободне трговине, царине, платног и монетарног савеза и формирања заједничког тржишта робе, услуга и капитала. Међутим, центрипеталне тенденције су се показале јачим. Споразум о зони слободне трговине, који су потписали лидери ЗНД, ратификовало је само шест држава, међутим међу њима није било ни Русије, ни Украјине ни  Белорусије.

        Упутио сам 1998. године колегама из Савета шефова држава ЗНД пројекат целовитог Споразума о јединственом економском простору. Али се он није разматрао на највишем нивоу.

        Из објективних и субјективних разлога, ЗНД није постала одлучујућа структура за интеграције на постсовјетском простору. Свет тада није познавао такву организацију која би при одсуству чврстих наднационалних структура обезбедила зближавање ставова и доношење заједничких одлука о многим акутним питањима међудржавне сарадње.

__________________________________________________________________________________

     „Међупарламентарна Скупштина ЗНД је израдила више од 300 закона који су се као модел активно користили у изради закона на националном нивoу.“

__________________________________________________________________________________

        Желим посебно да истакнем да су редовни самити шефова држава допринели мирном току раздвајања наших држава и јачању њихове независности.

        У том смислу је Заједница независних држава постала добра основа сарадње и узајамног поверења. У оквиру ње редовно се одржавају самити шефова држава и влада, ради 39 гранских међудржавних органа. У раду неких од тих тела активно учествују и Летонија, Литванија, Естонија и Монголија.

        Међупарламентарна Скупштина ЗНД је израдила више од 300 закона који су се као модел активно користили у изради закона на националном нив0у.  

        Споразум о колективној безбедности представља стуб војне безбедности читаве ЗНД, чак и онда кад све државе не учествују.  

        Енергетика, транспорт, културно -  хуманитарна област узајамног дејства у сфери борбе са прекограничним криминалом, екстремизмом и тероризмом – све су то многоструке перспективе у ЗНД.  

        Најважнији закључак ове две деценије је се у оквиру Заједнице шлифовало наше заједничко искуство што је временом омогућило прелаз на резултативније форме и регионалне интеграције које су имале различиту динамику.   

        Данас је већ обичај да се процес зближавања држава, које су настале на постсовјетском простору, назива евроазијском интеграцијом.  

        Тај појам широко користе аналитичари и експерти и што је важније, он је постао органски део лексике политичких елита у суседним земљама и иностранству.  

__________________________________________________________________________________

     „Мени су увек импоновали погледи истакнутог руског мислиоца Лава Гумиљова који је отишао даље од свих присталица „школе евроазијства“ која је настала у средини руских емиграната прве половине ХХ века. Он је концепцијски засновао јединство географских и културно-историјских веза народа огромног  дела Северне и Централне Евроазије.“

__________________________________________________________________________________

        Сада већ не изазива одбијање и никога не импресионира идеја формирања Евроазијске уније. Штавише, о њој већ говоре на највишим нивоима као о наредном циљу и конкретном интеграционом пројекту.

        А само пре седамнаест година је било сасвим другачије.

        У марту 1994. године ја сам први пут предложио оснивање на простроу Заједнице независних држава квалитетно нове интеграционе варијанте – Евроазијску унију држава.   

        Ту идеју нисам обнародовао случајно пред академским аудиторијумом Московског државног универзитета Ломоносов. Директно сам се обратио интелектуалној елити читаве Заједнице са тврдом решеношћу да се извуче процес многостране интеграције из вртлога у којем се нашао већ четврте године након оснивања Заједнице независних држава.  

        Отворено сам тада рекао да Заједница независних држава не одговара објективним захтевима времена и не обезбеђује интеграцију земљама учесницама коју тако снажно желе наши народи. И да је зато сазрела неопходност оснивања новог међудржавног удружења које би обезбедило јасније принципе.

        Мени су увек импоновали погледи истакнутог руског мислиоца Лава Гумиљова који је отишао даље од свих присталица „школе евроазијства“ која је настала у средини руских емиграната прве половине ХХ века. Он је концепцијски засновао јединство географских и културно-историјских веза народа огромног  дела Северне и Централне Евроазије. На моју инисијативу, име овог научника носи име новоосновани Евроазијски национални универзитет у Астани. 

_________________________________________________________________________________

„Евроазијску унију сам од самог почетка видео као заједницу држава на основама принципа једнакости, немешања у унутрашње послове других земаља, поштовања суверенитета и неприкосновености државних граница.“

__________________________________________________________________________________

        Мој приступ евроазијству, који је преломљен у конкретним условима на граници преласка из ХХ у ХХI век, базира се на следећим принципима:

        Прво, не поричући значај културних и цивилизацијских фактора,  предлагао сам интеграцију, пре свега, на основу економског прагматизма.

        Економски интереси, а не апстрактне геополитичке идеје и пароле - главни су мотори интеграционих процеса.  

        Зато је примарна основа будуће Евроазијске уније – јединствени економски простор као огромни ареал савременог успешног развоја наших народа. 

        Друго, увек сам био и остаћу присталица добровољности интеграција. Свака држава и друштво морају самостално да дођу до разумевања да у свету који се глобализује нема смисла бесконачно се задовољавати сопственом самобитнишћу и затварати се у сопствене границе.

        Добровољна интеграција - која полази од интереса народа и земаља – најкраћи је пут за просперитет.

        Треће, Евроазијску унију сам од самог почетка видео као заједницу држава на основама принципа једнакости, немешања у унутрашње послове других земаља, поштовања суверенитета и неприкосновености државних граница.

        Четврто, предложио сам да се формирају наднационални органи Евроазијске уније који би функционисали на принципу консензуса уважавајући интересе кваке земље чланице, али би имали јасна и реална овлашћења. Само, без преношења  политичког суверенитета држава. То је аксиом.

__________________________________________________________________________________

     „Увек сам сматрао да су Казахстан и Русија објективно локомотиве евроазијске интеграције. Такође бих желео да истакнем огроман допирнос у формирању Царинске уније наших белоруских партнера и лично председника Белорусије Александра Лукашенка.“

__________________________________________________________________________________

        Управо је то била основа успешног искуства стварања Европске уније, чија је основа била равнопраност партнера у интеграцији.

        Сви ови аспекти су детаљно изложени у пакету мојих предлога и упућени свим шефовима држава Заједнице независних држава. 

        Тих дана сам добио много позитивних реакција на моју евроазијску иницијативу. Јављали су се готово све структуре људи са постсовјетског простора. Међутим, испоставило се да политичари нису били спремни да предметно размотре ову иницијативу.   

        Вероватно да је то било закономерно. Талас еуфорије од дуго очекиване независности није омогућио да та генерација лидера ЗНД види дуторочни потенцијал идеје евроазијске интеграције.

        Треба да се види да је наша иницијатива постала продор за интеграционе процесе на простору ЗНД. Последњих година она је постепено ушла у живот низа успешних међудржавних структура – Организације Договора о колективној безбедности, Евроазијске економска заједница, Царинске унија Казахстана, Белорусије и Русије.

        У јесен 2010. године имао сам сусрет са групом младих руских новинара. Наш разговор је неочекивано почео њиховим захваљивањем мени што су први пут за много година могли да допутују у Казахстан, а да нису пролазили исцрпљујућу царинску контролу на граници.  

        Одговорио сам да са таквом захвалношћу треба да се  обрате и руском лидеру – Владимиру Путину. Он и ја смо 2007. године потписали споразум о фромирању трилатералне Царинске уније у коју улази и Белорусија, као и Дмитрију Медведеву који је лично много учинио да тај интеграциони пројект коначно постане реалан.

        Увек сам сматрао да су Казахстан и Русија објективно локомотиве евроазијске интеграције. Такође бих желео да истакнем огроман допирнос у формирању Царинске уније наших белоруских партнера и лично председника Белорусије Александра Лукашенка.

________________________________________________________________________________

      „Само је у првом полугодишту 2011. године за трећину порасла робна размена наших земаља. Прогноза је да ће на крају године достићи ниво од $100 милијарди што ће бити више од прошлогодишњег оказатеља. Најбрже расте обим малограничног промета између Казахстана и Русије који је повећан за 40 одсто.“

_________________________________________________________________________________

        Заједно смо одрадили огроман посао. За мање од три године завршен је и донешен јединствени Царински закон три земље, а основан је и наднационални орган – Комисија Царинске уније.

        Усаглашено је више од 11 хиљада робних позиција за примену унификованог тарифног кода у трговини са земљама које су изван јединствене царинске територије.    

        Већ данас се осећа макроекономски ефекат од стварања Царинске уније.  

        Само је у првом полугодишту 2011. године за трећину порасла робна размена наших земаља. Прогноза је да ће на крају године достићи ниво од $100 милијарди што ће бити више од прошлогодишњег оказатеља. Најбрже расте обим малограничног промета између Казахстана и Русије који је повећан за 40 одсто.

        Уверен сам да ће, када се буду сводили резултати прве године реда Царинске уније, кључни показатељи дати позитивну динамику по свим показатељима – расту ДБП, ангажовању страних инвестиција, смањењу цене коштања производа и тд.  

        Наравно да смо предвидели и одређене тешкоће, везане пре свега за период адаптације економских субјеката три земље на унификоване царинске тарифе и увозне царинске дажбине. Постоје одређена неподударања између националних царинских администрација које методолошки успешно отклања рад Комисије Царинске уније.    

        Царинска унија је раширила до Бреста и Владивостока границе тржишта пласмана за казахстанске произвођаче.  Наш извоз у Русију је у 2011. порастао 60 одсто, док је у Белорусију повећан за више од 2,3 пута. Укинута су ограничења преноса ефективног страног новца у оквиру јединствене царинске територије. То се односи на робне произвођаче  у Русији и Белорусији.

        То су све реални плусеви пре свега за све Казахстанце, Русе и Белорусе.

________________________________________________________________________________

     „Формирање Евроазијске банке за развој и Антикризног фонда било је благовремено, узимајући у обзир финансијско-економску кризу.“

_________________________________________________________________________________

        Још 1998. године сам предложио програм „Десет једноставних корака у сусрет обичним људима“. Многе његове одредбе су већ реализоване на билатералним и мултилатералним нивоима сарадње. Наше заједничке границе постају флексибилне. Многи грађани без проблема могу прелазити границе наших држава.  

        Царинска унија Казахстана, Русије и Белорусије представља прву стварно добровољну и равноправну форму интеграције на простору читаве Заједнице независних држава.  

        Она је први пут у историји зближила народе наших земаља на основу самоуважавања, очувања националне самобитности и схватања нераскидивости наше заједничке будућности.

        Доследна трансформација Царинске уније у Јединствени економски простор, а са временом, у шта сам апсолутно уверен, у Евроазијску економску унију, постаће моћан стимуланс за просперитет наших народа, обезбедиће нашим земљама водеће позиције у глобалном свету.

        Царински савез Казахстана, Белорусије и Русије је логички израстао из Евроазијске економске заједнице. Њено формирање 2000. године од пет земаља  — Белорусије, Казахстана, Киргистана, Русије и Таџикистана — постаје преломни моменат у пракси евроазијске интеграције.        

        За свега 11 година, у оквиру Евроазијске економске сарадње формирана је разграната структура механизама са различитим димензијама интеграционог процеса. Оне се потврђују не само на међудржавном нивоу, већ и одоздо на иницијативу бизнисмена, научних радника, образовања и културе, НВО, омладине.  

        Формирање Евроазијске банке за развој и Антикризног фонда било је благовремено, узимајући у обзир финансијско-економску кризу. То данас омогућује не само финансирање конкретних пројеката у низу земаља Евроазијске економске сарадње, већ и пружање хитне помоћи, нпр. белоруској економији која тренутно акутно осећа последице светске кризе.

        Евидентно је да нпр. у оквиру Царинске уније три земље брзо настају гранске асоцијације произвођача.  

        Наши предузетници се интегришу ради усаглашавања својих интереса, израде правила унутрашње конкуренције и узајамне подршке.

________________________________________________________________________________

     „Наши народи данас све се више осећају делом Евроазијске уније која је у настајању, они се идентификују са њеном културом, религијом и језичким шаренилом...“

________________________________________________________________________________

        Успешно функционише Евроазијски медијафорум, Евроазијска асоцијација телевизије и радија. Традиција постаје и евроазијски фестивал биоскопа и позоришта, различитих конференција, омладинских форума.  

        На Санкт Петербуршком економском форуму сам истакао да се данас шире хоризонти образовног и научног простора Евроазијске асоцијације универзитета, а постоје и Евроазијски научни клуб, Међународни центар високих технологија, који су формирани су на моју иницијативу.  

        Другим речима, у току је процес вертикалне интеграције, који досеже сву дубину живота наших друштава.  

        Није ли то само потврда животне снаге евроазијске интеграционе идеје?

        Наши народи данас све се више осећају делом Евроазијске уније која је у настајању, они се идентификују са њеном културом, религијом и језичким шаренилом, али и са заједничком жељом за плодотворном узајамно корисном економском сарадњом и добросуседским односима.

        Ми смо сведоци настајања нове јединствене евроазијске заједнице нација која има не само богато искуство у заједничкој прошлости, већ и недељиву заједничку историју будућности.

        У мојој идеји о оснивању Евроазијске уније никада није било ни безбрижне будућности ни политичке носталгије.  

        У њој је увек био и остаће прагматични приступ који негира било коју форму насиља политике над економијом, ма иза какве добре намере или целисходности да се скривају.

        У евроазијском пројекту – што није далеко – садржана је и могућност колективне заштите од спољних економских, војних, политичких, информационих, технолошких, еколошких и других претњи.

__________________________________________________________________________________

     „Ми доживљавамо Евроазијску унију као отворени пројекат. Њега је немогуће замислити без широког садејства са, нпр. Европском унијом и другим заједницама.

___________________________________________________________________________________

        У тако уском поимању историјске перспективе ЕАУ велико ће бити искушење да се скроји неки нови облик „гвоздене завесе“, али сада на основу другог геополитичког шаблона. Међутим, то би било апсолутно недопустиво и неприхватљиво.

        Ми доживљавамо Евроазијску унију као отворени пројекат. Њега је немогуће замислити без широког садејства са, нпр. Европском унијом и другим заједницама.

        Неће бити никакве „рестаурације“ или „реинкарнације“ СССР. То су само фантоми прошлости, измишљотине и шпекулације. Тако да се наши погледи потпуно подударају са гледањима руководстава Русије и Белорусије.

        Данас треба превазићи страхове од речи „Савез“ и фамозне „најезде империје“. Важно је што је о томе је писао и сам В. Путин у свом чланку у листу „Известија“. Северноамеричка инеграција под називом НАФТА састоји се од три државе – САД, Канаде, Мексика. Али тамо нико не говори о империјалним амбицијама САД.

        Неки западни експерти су пожурили да изјаве да је Евроазијска унија треба да постане заштита од такозване кинеске економске експанзије. Ништа се више не коси са истином од ове тврдње.  

        Напротив, Народна Република Кина је током две последње деценије стратешки партнер и Русије, и Казахстана, и Белорусије. Ми имамо интензивни политички дијалог и тесну економску сарадњу. Ми у оквиру Шангајске организације за сарадњу и СВМДА добро сарађујемо.

______________________________________________________________________________

     „Од 1. јануара 2012. године почиње практична етапа формирања Јединственог економског простора.“ 

______________________________________________________________________________

        То је посебно важно узимајући у обзир садашње превазилажење тешкоћа у економији Евопске уније, то је пример који је за нас изузетно користан.

        Од 2009. године радимо детаљну прераду свих правних питања формирања Јединственог економског простора Казахстана, Белорусије и Русије. До краја ове године на нивоу влада ће бити потписани одговарајући споразуми.

        Од 1. јануара 2012. године почиње практична етапа формирања Јединственог економског простора.  

        Реалност ће постати механизми за усаглашавање економске политике наше три земље и обезбеђење трансграничног слободног кретања услуга, капитала и радних ресурса, унификовање законодавства. Субјекти бизниса у националним оквирима добиће једнак приступ инфраструктури у свакој држави која учествује у Јединственом економском простору. У перспективи је планирана изградња јединственог саобраћајног, енергетског и информативног система.

        Јединствени економски простор ће постати чврста основа за прелаз на виши степен интеграције – на Евроазијску економску унију.  

        То ће бити моћна организација. Укупан ДБП све три земље износи готово $2 билиона, индустријски потенцијал се оцењује на $600 милијарди, обим производње пољопривреде предвиђа се да ће износити — око $112 милијарди, док ће потрошачко тржиште чинити више од 165 милиона људи.

________________________________________________________________________________

     „Нас не може да задовољи ни уска перспектива да будемо свеукупност држава које се развијају само на принципима „сустизања модернизације“, нити судбина вечне периферије извозника природних ресурса за остатак света.“

________________________________________________________________________________

        У ХХI веку није могуће замислити да ће Евроазијска унија бити успешан центар глобалне силе без доследног праћења трендова глобалног развоја.

        У текућем веку регионализација је постала светска тенденција. Европска унија у наредном периоду планира даље ширење уласком Хрватске, а у перспективи – Србије, Црне Горе и других земаља.  

        У Источној Азији гради се највећа зона слободне трговине на планети уз учешће Кине и земаља АСЕАНА. То значи да ће тренутно бити обухваћено две милијарде потрошача. На финансијско-економском плану самоорганизује се регион Персијског залива. Јачају интеграције у земљама Северне и Јужне Америке, Африке.

        За 20 година сувереног развоја, економије Русије, Казахстана и других учесника евроазијске интеграције, постају део глобалне економије.

        Данас је важан услов за модернизацију да наше земаље добију интензивне иновационе економије које активно увећавају иновациону и технолошку сарадњу са САД, Европском унијом, Кином, земљама Азијско-Пацифичке економске заједнице.

        Треба узети у обзир и важне аспекте процеса конструкције новог глобалног система безбедности. Први пут је, на моју упорну иницијативу, пре годину дана донета Астанска декларација самита ОЕБС-а, у којој је означен циљ формирања јединственог и недељивог простора евроатлантске и евроазијске безбедности.

        Зато је данас поново актуелно ново тумачење идеје евроазијске интеграције која је устремљена далеко у будућност ХХI века, а вероватно и наредне векове!

        Евроазијска унија је мегапројекат у сразмери са тешким изазовима садашњости и будућности.   

        Она има све шансе да постане органски део нове светске архитектуре, чије је формирање почело под утицајем у историји најмоћније финансијско-економске кризе.  

        Због тога је неопходно да сви учесници евроазијске интеграције имају јасану и прецизну стратегију дејства.

        Прво. Евроазијска унија мора се од почетку формирати као конкурентно способна глобална економска заједница.

        Нас не може да задовољи ни уска перспектива да будемо свеукупност држава које се развијају само на принципима „сустизања модернизације“, нити судбина вечне периферије извозника природних ресурса за остатак света.

        Свет се налази на прагу нове технолошке револуције. Данас је Казахстан заузео курс форсираног индустријско-иновативног развоја.  

__________________________________________________________________________________

     „Предлажем да се оперативно изради и донесе заједнички Програм евроазијске иновационо-технолошке кооперације која треба да рачуна на десетогодишњу и петнаестогодишњу перспективу.“

__________________________________________________________________________________

        Ми смо изградили нову структуру савремених производних снага као основу будуће националне иновативне економије. Слични задаци стоје и пред Русијом и другим земљама Заједнице независних држава.

        Зато је важно да наш Јенинствени економски простор буде територија иновација и снажног технолошког продора.  

        Тако да је неопходно израдити заједнички алгоритам модернизације и иновационог развоја наших земаља.  

        Предлажем да се оперативно изради и донесе заједнички Програм евроазијске иновационо-технолошке кооперације која треба да рачуна на десетогодишњу и петнаестогодишњу перспективу.

        За то је добар пример Француске, Немачке и Велике Британије које су још 1970. године основале међународни авиоиндустријски конзорцијум AIRBUS. Касније му се прикључила и Шпанија.

        Према подацима из 2010. године, AIRBUS је суштински престигао америчку компанију „Боинг“ и „Локхид“ по броју испорука и поруџбина нових авиона. Годишњи профит AIRBUS  се приближава цифри од  €30 милијарди. У предузећима ове компаније, која се налазе у читавој Европи, запослено су 53 хиљаде људи.

        Од 2006. године, читав пакет акција AIRBUS припада европском аерокосмичком конзорцијуму EADS, који финансирају владе и националне компаније земаља ЕУ.  

        Данска и Шведска су формирале заједнички иновациони центар у Скани — „медицинска долина“.

        Данас је то најмоћнији европски кластер, где су окупљене лабораторије, комерцијалне структуре, индустријска предузећа.  

        Овде постоји седам научних паркова у које улази 300 различитих компанија, 14 универзитета, 26 медицинских клиника.

______________________________________________________________________________

     „Како нас учи искуство ЕУ, изградња заједничког платног промета, а затим и јединствене валуте – закономерне су етапе интеграције.“         

______________________________________________________________________________

        Таквим путем иду многе земље које подстичу формирање међународних иновационих центара. Оне закључују дугорочне уговоре о посебним аспектима заједничке израде најновијих технологија.

        Друго. Евроазијска унија мора да се заснује као чврста карика која чврсто повезује евроатлански и азијатски ареал развоја.  

        На економском плану, ми треба да постанемо мост који повезује динамичне привреде ЕУ, Источне, Југоисточне и Јужне Азије.

        Данас се реализује пројекат међународног аутомобилског коридора „Западна Европа – Западна Кина“.  

        Временом ће том маршутом настати нови саобраћајно-логистички систем који ће омогућити скраћење рокова испоруке робе на европско и кинеско тржиште за више од 3,5 пута. Нема сумње да је перспективна изградња у будућности трансевроазијске брзе пруге.

        Ми имамо узајамну корист од ширења сарадње између Јединственог економског простора са ЕУ, НРК, Јапаном и Индијом.

        Треће. Евроазијска унија треба да се изгради као самодовољна регионална финансијска асоцијација које ће бити део новог глобалног монетарно-финансијског система.   

        Како нас учи искуство ЕУ, изградња заједничког платног промета, а затим и јединствене валуте – закономерне су етапе интеграције.         

________________________________________________________________________________

     „Желим посебно да истакнем да је оснивање монетарне уније у оквиру Јединственог економског простора Рубикон чијим преласком ћемо изаћи на нови ниво интеграционих процеса, сличан оном који има данашња ЕУ.“ 

________________________________________________________________________________

        У савременим условима овај процес треба такође да уважи тенденције које настају као последица развоја светске кризе.

        Ма колико да критикујемо данас ЕУ и еврозону, они показују некакву способност да преживе и јаку стабилност према кризама. Видимо колико снажну подршку ЕУ пружа оним земљама које су се нашле у најтежој ситуацији.

        Пре три године сам предложио да почнемо израду питања о формирању евроазијске наднационалне обрачунске јединице – ЕНРЕ као претече за снажну регионалну резервну валуту.  

        Сада, узимајући у обзир вероватноћу новог таласа глобалне рецесије са још озбиљнијим последицама, ова идеја постаје не само актуелна, већ захтева практична решења.

        Желим посебно да истакнем да је оснивање монетарне уније у оквиру Јединственог економског простора Рубикон чијим преласком ћемо изаћи на нови ниво интеграционих процеса, сличан оном који има данашња ЕУ.  

        Наш главни задатак је да практично убедимо наше суседе у важност и способност наше Уније. Тада нас може бити и више од три земље.

        Четврто. Геоекономско, а у перспективи и геополитичко сазревање евроазијске интеграције мора да се остварује искључиво на еволутивној и добровољној основи.

________________________________________________________________________________

     „Немојмо да заборавимо да се јединствено европско тржиште градило готово 40 година.“

________________________________________________________________________________

        Нису прихватљиве било какве форме вештачког убрзавања и приморавања других земаља на интеграције. Немојмо да заборавимо да се јединствено европско тржиште градило готово 40 година.

        Данас је платформа евроазијске интеграције доста широко постављена.  

        Она укључује разне међудржавне асоцијације које се разликују по форми, циљевима и задацима. — ЗНД, ЕВРОАЗЕС, ОДКБ, Царинску унију — Јединствени економски простор Казахстана, Беларусије, Русије и сл.

        Потпуно је реална могућност за настанак и других структура. Ја, на пример, остајем присталица оснивања Централноазијског савеза. У њему видим велике могућности за заједничко решење проблема и изједначавања нивоа стандарда у социјално-економском развоју за све земље региона. То би допринело побољшању просперитета за све грађане Централне Азије и помогло решавању тешких проблема у региону. 

        Учешће у различитим регионалним организацијама помаже свакој држави да изабере оптималан пут интеграције.

        Зато је потребно подизати потенцијал свих евроазијских асоцијација, што ће постепено допринети зближавању њихових форми и садржаја.

        Пето. Изградња Евроазијске уније могућа је једино на основи широке друштвене подршке.

        Потпуно је закономерно да се сада у нашим земљама постоје и властити „евроазоптимисти“ и „евроазскискептици“.  Њихва полемика помаже да се виде и постепено отколоне трошкови интеграционих процеса.

_______________________________________________________________________________

     „Предлажем да извршни органи Евроазијског економског простора буду у Астани, граду који се налази у географском центру Евроазијског субконтинента. Овде нема никаквих амбиција. То би само било велико оптерећење за нас. Тако да би то постао праведан данак признања Казахстану као иницијатору идеје евроазијске интеграције.“

_______________________________________________________________________________

        Мислим да ће у блиској будућности њихове дебате бити вођене са трибина Евроазијске скупштине – као наднационалне стурктуре, која обједињује парламентарце наших земаља.  

        Заједно са тим треба јачати народну вертикалу евроазијске интеграције. Ради се о ширењу броја евроазијских друштвених асоцијација.

        На пример, на бази Пословног савета Евроазијске економске сарадње могуће је направити Евроазијски конгрес индустријалаца и предузимача.

        У оквиру наше Царинске уније треба формирати Евроазијску трговинско-индустријску комору. Њихове канцеларије могле би да се налазе у Астани.

        Треба почети рад на формирању двадесетчетворочасовног телевизијског канала „Евроазија-24“. То је важно са аспекта објективног и потпуног информисања грађана наших земаља о предностима и токовима интеграције.

        Такође, предлажем да извршни органи Евроазијског економског простора буду у Астани, граду који се налази у географском центру Евроазијског субконтинента. Овде нема никаквих амбиција. То би само било велико оптерећење за нас. Тако да би то постао праведан данак признања Казахстану као иницијатору идеје евроазијске интеграције.

        То да се централна канцеларија налази у Казахстану, ослободиће нову интеграциону асоцијацију од сумњи које постоје унутар наших земаља као и ван њихових граница. То ће изазвати велико поверење у нашу организацију која сада чини прве кораке.

        Својевремено је било продуктивно да се седиште ЗНД налази баш у Москви. Није такође случајно зашто се центар ЕУ налази у Бриселу.  

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари