Хула је сиријски Рачак

Први канал руске државне телевизије упозорио да Запад против Дамаска примењује `косовски сценарио`

* Аутор Јевгениј Баранов: Још средином фебруара ове године, када је читав свет био потресен вестима о крвопролићу у сиријском Хомсу, које се на чудан начин подударило са руско-кинеским ветом на резолуцију Савета Безбедности УН о Сирији, Први канал је узео за право да претпостави да је то само први корак у реализацији косовског сценарија за решавање сиријског проблема

* БАРАНОВ: Уверен да је за решење сиријског проблема била изабрана управо југословенска варијанта, Први канал ће, ризикујући, претпоставити и каква ће бити друга фаза: у моменту када се уз посредовање посматрача усагласе услови примирја, негде ће се десити неко страшно крвопролиће. Његова карактеристика биће страшна нељудскост, бесмислена суровост и масовне жртве међу цивилима. Потрудиће се да за све оптуже власт и на тај начин покрену питање о неопходности стране војне интервенције

* Сергеј ЛАВРОВ, миистар иностраних послова РФ (два дана после масакра у Хули): Нисам желео да о томе говорим, али ћу рећи. Сећамо се трагедије која се десила пре 13 година почетком 1999. године у селу Рачак, тада још у Југославији, сада бившој Југославији. У Рачак је дошао шеф мисије ОЕБС, немајући за то никаква овлашћења, и рекао да се у Рачку десио геноцид. Ова изјава је одмах искоришћена и постала, у суштини, главни мотив за почетак бомбардовања Србије

         ВОДИТЕЉ емисије Воскресное времја Петар Толстој: Главни догађаји на међународној политичкој сцени шире се око Сирије – мировни план за регулисање конфликта у овој земљи фактички је био уништен догађајима у граду Хули, где је убијено више од 100 цивила, међу којима је било жена и деце. Говорећи пред парламентом 3. јуна, председник Сирије Башар Асад је изјавио да се његова земља налази на ивици рата који је наметнут споља. Ово је реакција на став Запада који је одмах после трагедије у Хули за то беспоговорно оптужио сиријске власти којима у суштини овакав развој догађаја не одговара.

         Наоружани устаници којима помажу европски хуманисти у послу свргавања Башара Асада, наравно, не изазивају никакву сумњу. Чак је пре обављања међународне истраге ових догађаја западна штампа пожурила, као и неки политичари, да иступе са најоштријим изјавама. Међутим, најновија историја нас учи да се према таквим ПР ратовима и свргавању законите власти споља - оних које нису по вољи Запада у многим земљама - треба односити са максималним опрезом.

         Тему ће наставити мој колега Јевгениј Баранов

         На шпици пише: Сиријски цугцванг

         БАРАНОВ: Још средином фебруара ове године, када је читав свет био потресен вестима о крвопролићу у сиријском Хомсу, које се на чудан начин подударило са руско-кинеским ветом на резолуцију Савета Безбедности УН о Сирији, Први канал је узео за право да претпостави да је то само први корак у реализацији косовског сценарија за решавање сиријског проблема.

         Фрагменти програма Васкресное времја од 12. фебруара ове године: «Овај мач се витла над Сиријом. Удараће југословенском страном сечива, оном истом на којој се испод скорене српске крви накупила свежа либијска».  

         Суштина сценарија је, у овој фази, да продемонстрира претпостављена злодела разних режима по свету, да се превлада отпор неодлучних држава и да се натерају власти да повуку војску и прихвате међународне посматраче. Ово је пре 13 година већ било изведено у складу са прецизним сценаријем за који се испоставило да је био ефикасан јер је омогућио почетак бомбардовања Југославије.

         Божидар Делић, генерал Југословенске војске у пензији: «Морали смо да поштујемо споразум, па смо повукли војску и полицију. При том су се терористи слободно враћали, откопавали оружје, формирали нове јединице које су заузимале положаје које је напуштала наша армија».

         БАРАНОВ: Уверен да је за решење сиријског проблема била изабрана управо југословенска варијанта, Први канал ће, ризикујући, претпоставити и каква ће бити друга фаза: у моменту када се уз посредовање посматрача усагласе услови примирја, негде ће се десити неко страшно крвопролиће. Његова карактеристика биће страшна нељудскост, бесмислена суровост и масовне жртве међу цивилима. Потрудиће се да за све оптуже власт и на тај начин покрену питање о неопходности стране војне интервенције.

         У Југославији је, пре 13 година, за то било изабрано косовско село Рачак.

         Сергеј Лавров, миистар иностраних послова РФ: «Нисам желео да о томе говорим, али ћу рећи. Сећамо се трагедије која се десила пре 13 година почетком 1999. године у селу Рачак, тада још у Југославији, сада бившој Југославији. У Рачак је дошао шеф мисије ОЕБС, немајући за то никаква овлашћења и рекао да се у Рачку десио геноцид. Ова изјава је одмах искоришћена и постала, у суштини, главни мотив за почетак бомбардовања Србије без било какве одлуке и против свих могућих докумената ОЕБС-а и Повеље Организације Уједињених Нација».

         Ово су речи руског министра иностраних послова које је изговорио 28. маја, коментаришући покољ који се десио у сиријском селу Хула 25. и 26. маја. Тада је тамо погинуло 108 људи, укључујући жене и више од 40 деце. У почетку су пожурили да све жртве ставе на савест сиријских власти које су у региону Хуле користиле тешку артиљерију и технику. Ипак, карактер рањавања на већини тела сведочио је да су жртве убијене пуцњима из непосредне близине или једноставно заклане. Много је недоречености и чуда, али зато читав свет види на екранима телевизора унакажену децу. Да се ствар истера на чистац, више нема времена – зато треба нешто хитно урадити!

         Развијајући тезу о могућој сличности онога што се некада десило на Косову са овим што се сада дешава у сиријском граду Хула, министар Лавров инсистира да се околности садашње трагедије најдетаљније истраже и да се само на основу добијених разултата решава питаље одговорности одговорних.

         Пре 13 година истрага је била обављена, али су резултати те истраге до дан данас скривени од јавности. Узгред, оптужбе које је тада у Рачку бацио Американац Вилијам Вокер, биле су пресуда целом народу и завршиле су се 78-дневним бомбардовањем земље.

         ЛАВРОВ: «Након што се све одиграло и када је већ била донета резолуција 1244, Европска Унија је одлучила да сама истражи шта се десило. Ангажовала групу патологе из Финске који су обавили истрагу и припремили извештај. Ми смо као и неке круге делегације молили да се документ подели у Савету Безбедности. Можете да ми не верујете, али - то није учињено!».

         Ево тог извештај финских патолога о коме је говорио Сергеј Лавров.

         Група финских патолога добила је налог да провери колико су тачна уверавања југословенских власти да је у Рачку била борба и да су побацана тела, донета ради снимања у сеоску џамију, уствари лешеви терориста које је неко преобукао у цивилну одећу.

         Хелена Ранта, лекар патолог: «Ова тела су припадала и бојовницима, српским војницима и мештанима села. Овај извештај ни до дан данас није објављен. О његовом садржају мало ко ишта зна. Међутим, сада сам спремна да јавно говорим о резултатима ове истраге».

         На жалост, јавно мњење није порота. Од пороте се може захтевати да не обраћа пажњу на недоказане оптужбе. У случају јавног мњења, то није могуће.

         Кадрови раскрвављених тела пре или касније ће изазвати онај ефекат који је унапред био планиран. Тако је било пре 13 година у Југославији којој су после случаја Рачак поставили ултиматум са немогућим условима. Вероватно да ће тако бити и у Сирији чије су амбасадоре већ почели да избацују из европских престоница.

         Остаје само да се надамо да ће мисија Кофи Анана, који је сада специјални изасланик УН за регулисање ситуације у Сирији, бити срећнија од оне која му је припала далеке 1999. године. Тада у својству генералног секретара Организације Уједињених Нација он није могао ништа да учини да би зауставио почетак бомбардовања Југославије.
 

Линк репортаже: http://www.1tv.ru/news/world/208712

Приредио: Горан Шимпрага