Бродом „Швајцарска“ од Амстердама до Базела пловили Срби, Данци и Норвежани, а пловила – два света

КАНАЛОМ ДО РАЈНЕ – 70 КИЛОМЕТАРА, ПА ЈОШ 700 УЗВОДНО ДО КЕЛНА, КОБЛЕНЦА, СТРАЗБУРА...

* Амстердам је једна од значајнијих престоница културе у Европи и град са много важних музеја (Рајкс Музејем, Рембрантов, Ван Гогов...), али је и град прљавих улица, нарочито у центру. Из радњица у центру града и од  железничке станице допиру мириси ужеглог уља, као да сте у Истанбулу или још источније…  Врви од Азијата, Африканаца, емиграната са Блиског и Средњег истока…

* Кварт Црвених фењера (Де Вален) и даље је препун туриста, у излозима се и даље налазе младе и лепе девојке, али „Casa Rosso“ не шљашти више привлачним сјајем. Свега тога има свуда по свету и сваки дан. Ипак, поштена понуда и даље траје: бира се оно што се види у излогу…

* Вожња каналима Амстердама највећа је атракција не само за туристе. Ту се овај град са око хиљаду колиметара канала и стотином наразличитијих острва и исто толико мостова, који их спајају, некако најбоље види и осети

* Дуж канала Амстердам-Рајна километрима се простиру индустријска постројења, стоваришта, дуж обале су дизалице за утовар терета, пристаништа за све врсте бродова… Индустрија у Холандији и Немачкој итекако ради. Сам канал прави је трговачки и тететни коридор пун тегљача, теретних бродова, баржи…

* Одмах по пристајању у Келну - освојио ме необични, јединствени железнички мост, уствари три повезана железничка моста са највећим прометом возова у овом делу Европе… Цела ограда овог пешачког моста преко Рајне начичкана је љубавним катанцима. Има стотине хиљада свих облика и величине… а кључић се баца у реку!

_________________________________________________________________________

         Текст и фото: Јово ВУКЕЛИЋ

         СТИГЛИ смо нас педесет туриста из Србије у земљу лала, кломпи, ветрењача и сирева авионом из Београда.

         Последњих пола сата лета авионом до аеродрома Схипхол у Амстердаму -  докле год нам је поглед допирао гледали смо из авиона испресецане каналима и језерима, рекама и системима за наводњавање (и одводњавање) хиљаде лепо уређених ливада, ораница, њива, башти, стакленика…

         Могло се закључити чак из авиона: да су и људска насеља и путеви подређени пољопривредним површинама. Све је у Холандији подређено пољопривредној производњи.

         Не идемо у хотел већ на туристички брод „Швајцарска“ (смештамо се по удобним кабинама) који прима укупно 100 гостију. Друга половина путника с којом ћемо пловити наредних 800 километара и осам дана су туристи претежно из Норвешке и Данске.

         До краја путовања остали смо два доста удаљена света… Нису нас Србе баш много ни регистровали, нисмо их вероватно интересовали.

         Јесте Холандија земља свакојаког цвећа, кломпи и ветрењача, али је она превасходно произвођач разноврсног поврћа - у огромним количинама – и сваковрсне хране, посебно млечних производа, меса и нарочито чувених сирева (гауде и масдамера). Куповини тих сирева нисмо могли одолети.

         Агро-сектор у овој краљевини, као један од најјачих и најиновативнијих у целом свету, годишње просечно од извоза поврћа, воћа, цвећа, меса и млечних производа заради више од 80 милијарди евра.

         Али, пољопривредна производња у Холандији даје тек 9% БДП-а и запошљава свега 8,8% Холанђана!

         Амстердам је једна од значајнијих престоница културе у Европи и град са много важних музеја (Рајкс Музејем, Рембрантов, Ван Гогов...), али је и град прљавих улица, нарочито у центру.

         Из радњица у центру града и железничке станице допиру мириси ужеглог уља, као да сте у Истанбулу или још источније…

         Врви од Азијата, Африканаца, емиграната са Блиског и Средњег истока… Немам ништа против 170 народа који живе у том граду, али они уобичајену слика Амстердама сигурно мењају, вероватно нагоре.

         Већ много пута раније описивани кварт Црвених фењера (Де Вален) и даље је препун туриста (и овде су улице дуж канала пуне отпадака), у излозима се и даље налазе младе и лепе девојке, али његова привлачност је преполовљена, сурови свакодневни тв ријалити програми и велики тв порно-садржаји „убили“ су чаробне и интригантне симболе и детаље око `лепотица ноћи`.

         Све у уличицама продавачица слободне `љубави` личи на бледе копије од пре више деценија, нема више уздрхталог ероса, привлачности и драматике емоција.

         „Casa Rosso“ не шљашти више привлачним сјајем. Свега тога има свуда по свету и сваки дан. Или смо ипак остарили, па нас утисак вара… Ипак, поштена понуда и даље траје: бира се оно што се види у излогу.

         Али, вожња каналима Амстердама остаје ипак највећа атракција не само за туристе. Ту се овај град са око хиљаду колиметара канала и стотином наразличитијих острва и исто толико мостова, који их спајају, некако најбоље види и осети.

         Открива се са воде пуна лепота кућа, разнобојних фасада, од дрвета, камена, цигле… са необичним крововима, прозорима…

         Одједном се појављују цркве, музеји, куле, тврђаве, замкови, трговачке радње, раскошне виле, мале продавнице, златаре, модни салони и свако се некако изборио у тој тескоби за свој простор са жељом да буде запажен, виђен, запамћен…

         Канали су у прстеновима један око другог и шире се у центру града око кућа и грађевина трапезасто, сви су повезани мостовима, а њихово одржавање је посебно скуп и компликован посао који градске службе Амстердама деценијама усавршавају. Вода у каналима је углавном чиста, не смрди, иако има и таквих изузетака.

         Пролазимо каналом и наилазимо на улицу Сингел и чувену кућицу (са два прозора) на броју 7.чија је фасада широка само један метар, једва довољно велика за улазна врата.

         Тај факат ме погодио, мој струк је шири, шири сам значи и од најуже куће на свету: одлучио сам - морам на дијету.

         Кад бисмо упоређивали, вожња каналима у Амстердаму је исто тако узбудљива и занимљива као и вожња каналима у Паризу или Петрограду... то је уистину и даље доживљај за дуго памћење, права атракција пуна садржаја.

         Ипак Амстердам је, изнад свега, град бицикала.

         Десетине хиљада људи на посао одлази бициклама и моторима. Тај вид превоза се и стимулише, а у неке делове града и није могуће ући и стићи сем бициклом. Зато се у Амстердаму на многим местима налазе паркинзи за бицикле и они су наравно бесплатни да се мотивишу млади да их што више користе.

         Бицикл се са сваког паркинга може узети и с њим одвести у други део града и ту на парикнгу оставити (паркирање је бесплатно).

         Бицикла има различитих – колико и холандских лала: свих боја и величина, свих облика, са корпама за бебе, торбама за пијацу…Има толико много бицикла, каже у шали један од српских туриста, да их зато нико и не краде…

         Холандски сиреви гауда и мадамаер су најчувеније врсте и што су бољи - то јаче и лепше миришу. Продају се и на малим пијацама у Амстердаму и у обичним и специјализованим радњама.

         Гаји се посебан култ сира у Холандији који је опчинио и остале народе. Те предивне сиреве смо наравно купили и пробали и са тим укусом у устима крећемо ка каналу који нас води из Холандије до Немачке, до реке Рајне и града Келна...

         На палуби брода сам са Гораном Грцићем, познатим пословним човеком из Београда. Примећујемо да се на свакој крми теретног брода, тегљача, а и на баржама… налазе уредно `паркирани` по један или чак два аутомобила. На платоу крме су аутомобили. Немамо сигуран одговор зашто су ту аутомобили…

         Одлазим до капетана брода Енте де Вриса (Еинте де Вриес) који нам као из пушке одговара: „Зашто да не?“ и објашњава да сваки капетан чим довезе брод до луке и веже га у „порат“, одмах укључује дизалицу и спушта свој аутомобил са крме на обалу и хита кући…

         Значи, аутомобили су власништво капетана или неког од чланова посаде. Неће и не желе да седе на броду или у лучком ресторану ни једног часа или да чекају превоз из компаније…

         Дуж канала километрима се простиру фабрике, индустријска постројења, стоваришта, дуж обале су дизалице за утовар терета, пристаништа за све врсте бродова… Индустрија у Холандији и Немачкој итекако ради, канал Амстердам-Рајна прави је трговачки и тететни коридор пун тегљача, теретних бродова, баржи…

         Одмах по пристајању у Келну - освојио ме необични, јединствени железнички мост, уствари три повезана железничка моста са највећим прометом возова у овом делу Европе и уједно са највећим бројем пешака и бициклиста који прелазе посебним мостом уз њега.

         Конструкција изгледа импресивно. Из неког разлога дугачка ограда овог пешачког моста преко Рајне (који носи скоро неизговориво и тешко преводиво име на српском – Hohenzoelernbruecke - у потпуности је затрпана љубавним катанцима. Традиција је дуга, има их на стотине хиљада свих облика и величине… а кључић се баца у реку!

         Кад сам видео толике искрене изливе љубави и још више верности вољеној особи понудио сам супрузи да и ми окатанчимо нашу 33 годишњу брачну и љубавну везу. И кад смо се упутили дуж стазе са радњицама да купимо један јачи катанац како и доликује нашој стабилној вези стигли смо до сазнања да бољи, квалитетнији катанац стаје од 50 и више евра.

         Тако се брзо распршила моја идеја да новом инвестицијом ојачам дугогодишњи брак.

     Ух, та чоколада!

         Кренули смо после поподневног разгледања центра града са пристаништа из Келна по мраку и зато сам заборавио да поменем да се буквално испред укотвљеног брода Швајцарска - на 100 метара - налазио надалеко чувени Музеј чоколаде.Како сам и сам обожавалац најомиљеније посластице на свету, купио сам„Милка“ чоколаде и одмах их пробао.

         Пробао сам их одмах зато што сам баш на свом сајту-блогу 16. септембра објавио чланак под насловом „ЕУ елита годинама плански продавала земљама Југоисточне и централне Европе шкарт робу“.

         Чоколада је наравно била врло укусна, ни налик на ону коју можемо да купимо у Србији, или Букурешту, Софији, Будимпешти, да о Бањалуци, Скопљу или Подгорици и не говоримо…

         Како нас варају и пљачкају бирократе из ЕУ!

         Пошто је и моја супруга купила пуну кесу слаткиша, марципана, моцарт кугли (по врло повољним ценама) уживали смо и ужуивамо и даље са децом у њима, а ја посебно – јер сви потврђују да је квалитет много бољи и показала се тачном тврдња да нас ЕУ бирократе варају и пљачкају… (Обећали су недавно резолуцијом Европског парламента да неће више).

           (следи наставак)