"Ми смо господари и лавови наше Сахаре!"

Гадафи позвао Либијце да започну дуг герилски рат, уз поклич: „Запалимо им земљу под ногама!“

  • Не радујте се ако удари престану у некој области. То значи да је та област под контролом колонијализма
  • Ако удари на Триполи престану, то значи да Триполи више није престоница! Сада су окренули своје ударе на Сирт! Побили су 1.000 верника на Курбан бајрам!
  • Спремите се на дуг рат, на рат који нам је наметнут! Колонијализам неће бити у стању да га води на дуге стазе!  Колонијализам ће бити поражен! Спремите се за герилски рат. И за урбани герилски рат! За рат пчела које убадају и беже, убадају и беже!
  • Ми смо одлучили да умремо и зато ћемо победити! Немогуће је потчинити Либију!

      ЛИБИЈА је годишњицу своје револуције из 1969. и свргавање колонијалне власти обележила на несвакидашњи начин -- револуционарно. У јеку праве борбе. Сиријска телевизија Ал-Раај је 1. септембра увече око 21 ч. емитовала говор либијског лидера Моамера ел-Гадафија који је тада војним пучем дошао на власт. Ево интегралне верзије говора:

      „О, велики либијски народе! Четрдесет и две године након револуције, након ваше победе над колонијализмом, ослобађања Либије и повраћаја либијских блага либијском народу који је у њима уживао 42 године - у слободи, слави, поносу и достојанству у свету!

      Либијски грађанин је држао главу високо и био добро познат у свету захваљујући великој Првосептембарској револуцији (1969).

      Колибе и шатори су се транформисали у зграде и виле. Предграђа са уџерицама су добила нове зграде и модерне путеве. Како би колонијализам ушао у Либију и уназадио је, сада шачица издајника, којима су колонијалисти наредили да то раде,  уништава путеви, мостове, пројекте, фарме, школе, универзитете, болнице, фабрике, луке, аеродроме и модерну инфраструктуру.

      Колонијалисти покушавају да реколонизују Либију након 42 године, и то овом приликом на јасан и директан начин -- како би нафту ставили у свој посед и узели је из руку либијског народа и силом пребацили власништво над њом на своје људе. Тако да њихови људи могу да уживају у богатствима либијског народа и силом збришу моћ либијског народа и лише га контроле над својом земљом.

___________________________________________________________________________

Извори воде значе да ће колонијализам, да ће НАТО ставити шапу на Либију од истока до запада, од севера до југа, јер се Велика вештачка река простире од југа ка северу, од истока ка западу и запада ка истоку.

___________________________________________________________________________

      Они раде на томе да силом присвоје либијске изворе воде, као што је шеф НАТО пакта управио и изјавио. Он је то рекао пред нашим очима: ми сад морамо да обезбедимо изворе воде. Шта то значи? То значи колонизацију Либије.

      То значи окупацију Велике вештачке реке (система за наводњавање пустиње) и нафте. Извори воде значе да ће колонијализам, да ће НАТО ставити шапу на Либију од истока до запада, од севера до југа, јер се Велика вештачка река простире од југа ка северу, од истока ка западу и запада ка истоку.

      А ако НАТО стави своју шапу на изворе воде, то значи да ће он окупирати Либију, окупирати њене воде и нафтна поља и то значи да он жели да силом покида Либију и силом јој наметне грађански рат.

      Рат који нама не треба и који никада нисмо намеравали да водимо.

      Ми апсолутно немамо жељу да се боримо једни против других. Колонијализам се нама наметнуо силом. Мобилисао нас је силом, као што нас је некад мобилисао да се боримо против Ал-Хабашаха (Етиопије) силом. А силом је био мобилисао и Еритреју да се бори против Либије. Силом јер две стране нису имале никакву жељу да  ратују јер нису имале никаква непријатељства између себе.

___________________________________________________________________________

Ако удари престану, то значи да је колонијализам победио и да је та област постала колонизована. Они ће наставити да ударају све докле год та област не буде потчињена. Ако је потчињена, онда ће је колонизовати.

___________________________________________________________________________

      Колонијализам сада силом жели да мобилише Либијце да се боре једни против других и да поцепају Либију, а нама не треба никакво цепање. Он такође жели да силом увреди Либијце. Ми одбијамо ту увреду, али он жели да нам је наметне силом и жели да врати Либију тамо где је била пре велике Првосептембарске револуције.

      Колинијализам жели да Либију поврати силом, да отме средства либијског народа како би нас изгладнео и потчинио. Он, генерално, хоће да поседује нашу воду, храну, лекове, нафту, електричну енергију, транспорт и телекомуникације. Он хоће да све то буде у његовим рукама.

      Ако та средства падну у руке колонијалистима и њиховим агентима, онда је остварен циљ да се потчини либијски народ. Избор је да либијски народ или живи под репресијом или умре.

      Ми зато више волимо смрт него овај други избор који се своди на то да наша средства буду у рукама агената колонијализма. Они хоће да Либија буде у потпуности колонизована и потпуно подјармљена, увређена, и на коленима, да им се клања. То је оно што они желе ваздушним ударима којима подржавају издајнике и агенте и плаћеничке војнике.

      Не радујте се ако удари престану у некој области. То значи да је та област под контролом колонијализма.

Ако удари престану, то значи да је колонијализам победио и да је та област постала колонизована. Они ће наставити да ударају све докле год та област не буде потчињена. Ако је потчињена, онда ће је колонизовати.

___________________________________________________________________________

Али, Либија неће бити потчињена, она неће бити колонизована! Неће они успети да нас потчине јер се ми боримо свуда где се они налазе! Запалимо им земљу под ногама!

___________________________________________________________________________

      Не радујте се зато ако вам дају електричну енергију и комуникације. То је мамац, као што риби нуде мамац док је не упецају. И онда шта? Шта ће се десити кад будете потчињени?

      Али, Либија неће бити потчињена, она неће бити колонизована! Неће они успети да нас потчине јер се ми боримо свуда где се они налазе! Запалимо им земљу под ногама!

      Нека либијска земља за њих постане усијани песак и нека се њени каменчићи претворе у жеравице! Нека је и окружена ђаволима јер су осуђени на пакао! Неће они имати мира на нашој земљи! Неће се моћи опустити! Никада!

      Неће моћи да мирно спавају на нашој земљи. Никада! Ми смо одлучили да умремо и зато ћемо победити! Немогуће је потчинити Либију! Немогуће је колонизовати Либију данас!

      Ако удари на Триполи престану, то значи да Триполи више није престоница! Сада су окренули своје ударе на Сирт! Побили су 1.000 верника на Курбан бајрам! Јер, мисле да вест о овом масакру неће отићи у свет зато што су пресекли комуникације и телекомуникације.

      Сирт је сада на удару и тиме је НАТО признао да је Сирт главни град Либије, главни град отпора. Народни зборови су тако одлучили на тајним састанцима пред Општенародну скупштину и на годишњем окупљању свих либијских народних активиста.

___________________________________________________________________________

„И у Триполију отпор расте и он се ослобађа педаљ по педаљ. Зелене заставе се свуда вијоре. Од границе са Алжиром до Нигера и Чада, до обала Медитерана.“

___________________________________________________________________________

      Они су одлучили да изграде огромни национални административни комплекс Либије у Сирту. То значи да је Сирт сада престоница.

      И у Триполију отпор расте и он се ослобађа педаљ по педаљ. Зелене заставе се свуда вијоре. Од границе са Алжиром до Нигера и Чада, до обала Медитерана.

      Нећете моћи да узмете нашу нафту за ваше људе! Ми вам нећемо дозволити! Ми смо господари и лавови наше Сахаре! Нећемо вам дозволити да нам узмете наша поља и наше луке!

      Либијски мушкарци и жене! Спремите се за борбу против колонијализма, као што су се ваши дедови и очеви борили!

      Спремите се на дуг рат, на рат који нам је наметнут! Колонијализам неће бити у стању да га води на дуге стазе!

      Колонијализам ће бити поражен! Колонијализам губи тле под ногама свакога дана и ваш отпор мора јачати свакога дана!

      Спремите се за герилски рат. И за урбани герилски рат! За рат пчела које убадају и беже, убадају и беже!

      Спремите се да проширите народни отпор свуда по Либији! Сада циљ није да  неко место привремено ослободимо већ да га ослободимо.

___________________________________________________________________________

„Стегните омчу око њих са свих страна. Марширајте изнутра и извана ка ослобођењу Триполија!“

___________________________________________________________________________

      Наш циљ је сада да се побију непријатељи. Било да су Либијци или странци.

      Циљ је да се непријатељ елиминише гдегод се налазио. Ово није питање освајања земље. Ми ћемо ускоро повратити своју земљу!

      Борите се зато против непријатеља и дању и ноћу. Нападајте њихове елементе. Нападајте њихове контролне пунктове, места где се окупљају, нападајте њихове комуникације.

      Стегните омчу око њих са свих страна. Марширајте изнутра и извана ка ослобођењу Триполија!

      Број непријатеља је ограничен. Њихова подршка је ограничена. Огромна већина је уз вас. Сломљена мањина је са непријатељем.

      Нека колонијализам зна да је ово није питање потчињавања градова бомбардовањем. Они су извели 68 ваздушних напада током само једне ноћи на Баб ал-Азизију. Тукли су је све док Баб ал-Азизија није претворена у пепео. А опет је 2.500 непријатељских војника убијено на зидинама Баб Ал-Азизије. То је и непријатељ морао да призна.

      То са Баб ал-Азизијом не значи ништа. Ми смо либијски народ. То што сте Баб Ал-Азизију претворили у пепео вашим бомбама и пројектилима, нека вас је срам!

      Знајте: то нас не дотиче, не ужасава нас. Доказ је и то што се отпор проширио читавом земљом.

___________________________________________________________________________

„Ви верујете да ће ваши агенти водити Либију и ви сте им поделили наређења преко мора! Као што је у своје време Турчин Башир примао наређења из Истанбула! Не! Ми смо наоружана племена!

___________________________________________________________________________

      Нећете моћи да окупирате Либију или је потчините даље од обале!

      Ви верујете да ће ваши агенти водити Либију и ви сте им поделили наређења преко мора! Као што је у своје време Турчин Башир примао наређења из Истанбула! Не!

      Ми смо наоружана племена, племена! Сва племена су сада наоружана. Чланови наших племена у источним областима су у томе спречена. Али, и њих ћемо наоружати, па ће нам се придружити у борби.

      Ми смо наоружана племена. Области су наоружане. Ко то може потчинити наша племена? Наша племена неће водити ваши агенти! Никада!

      Како можете водити побуњено наоружано племе? Шта ћете радити? Ако се не сложите са њима, нећете их моћи предводити! Неће вам у томе помоћи ни ваздушни напади? Па, ко је уопште међу вама способан да предводи наоружана племена?

      Зауставите своје летилице! Нека се Либијци међу собом договоре!

      Једно племе неће никад извршити инвазију на друго племе. Поготово што је и то друго племе наоружано. Једна област не може напасти другу област, јер су обе наоружане.

      И ово племе,  и оно племе, и ова област, и она област - сви су сада у истом фронту против вас.

      Зато је тешко водити Либију без њеног народа. Ниједна област неће прихватити да је потчине ваше летелице. Оне то неће прихватити!

___________________________________________________________________________

„Ми смо спремни са дуг рат! Дуг, дуг рат! Све док вас не поразимо!“

___________________________________________________________________________

      Ово су наоружана племена! И жене су наоружане! Зато нећете бити мирни ни у једној области иако су у њима и породице и стари људи. Сва либијска племена, преко 2.000 племена, и све њихове вође, састале су се у Триполију и положиле заклетву.

      Сва племена су говорила у моје име. Сва борбена племена. Она неће прихватити ништа што им не одговара. Она су наоружана! Она се ослањају на себе и сама себе бране у својим заштићеним областима.

      Немојте се, дакле, кладити на ваше летелице и ваше агенте да ће водити ову или ону област! Не! Свака област је наоружана.

      Било ко би их тешко предводио. То поготово за вас није могуће. Уразумите се! Ви овде имамо посла са племенима, са народним скупштинама и народним комитетима. То је садашњи систем у Либији. Морате разумети тај систем.

      Зато склоните своје летилице и нагодите се са овим системом. Овај систем је наоружан систем, са наоружаним народом. Власт припада овом наоружаном народу. Богатство је у поседу наоружаног народа. Зато вас наоружани народ неће пустити да уживате у његовој нафти или да пљачкате богатства Либије која јој је Бог подарио! Нећете бити у прилици да их још једном пљачкате. Никада! Борба се наставља!

      Борба се наставља!

      Ми смо спремни са дуг рат! Дуг, дуг рат! Све док вас не поразимо!

      Свака област ће повратити своју равнотежу. Млади људи ће повратити своју равнотежу у Триполију и у свим областима!

___________________________________________________________________________

 „Осуђени сте на пропаст јер је ово што чините неправда. Бог је с нама јер смо ми угњетени!“

___________________________________________________________________________

      Одбројавање овом неправедном рату ће брзо отпочети. Нас третирају неправедно. Ово је рат који нам је наметнут, у нашим кућама! Ово је рат који убија нашу децу, наше ближње, који убија анђеле у нашим рукама!

      Гађали сте наше болнице, наше школе и комуникационе мреже! То је ђавоља работа! Али, немогуће је све нас победити!

      Осуђени сте на пропаст! Осуђени сте на пропаст јер је ово што чините неправда. Бог је с нама јер смо ми угњетени! Ми се налазимо у нашим кућама. Не питајте нас ништа јер ћемо се борити и у нашим кућама.

      Борићемо се, наша племена ће се борити до краја. Не питајте ништа. Погодите се с нама како бисте уопште могли отићи!

      Са нама се морате договорити да бисте завршили овај неправедни рат! Међутим, не тражите од нас да напустимо своју земљу. Ми немамо куда да идемо. Ми дајемо мученике свакодневно. Свакога дана дајемо мученике. То је веома тешко. Али, ми се нећемо сагињати! Напред, О ти наоружани народе Либије!

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари