Америка усред епидемије сумануто штампа доларе и сања о новом глобалном лидерству

СЛАБО РЕШАВА ПРОБЛЕМЕ КОЈЕ НЕ МОЖЕ ДА ИЗБОМБАРДУЈЕ И ЕЛИМИНИШЕ ПОДМИЋИВАЊЕМ

* Председник утицајне Фондације Карнеги Вилијам БЕРНС овако оцењује ситуацију у свету: „Вратила се конкуренција великих сила. Кина се уздигла, па је старо господство Америке изгубљено. Светско економско и војно тежиште помера се са запада на исток. Ветар који је покретао глобализацију напред претворио се у моћен ветар који је зауставља“

* Али, свом државном предлаже рецепт: САД треба да се врате свом «просвећеном егоизму», да престану да се самоизолују од глобализације и манну илузије да ће поновно успостављање америчког глобалног лидерства бити лак процесс

* ФАКТИ: Обрни-окрени: глобализација са новом длаком и новом шминком. Плус: старо уже америчког најпросвећенијег егоизма који већ деценијама по свету производи љути антиамериканизам. Напењао се свет више него довољно уз то уже...

_____________________________________________________________________

        Аутор: Иван ДАНИЛОВ, РИА Новости

        У ВРЕМЕНИМА криза разоткрива се и биће целих земаља.

        Ова епидемија у неком смислу омогућава да се завири у душу оних који доносе одлуке и дају експертске препоруке унутар пирамида власти и дубоких држава на Западу. И, оно што се види – није баш утешно.

        Јер, изгледа да су САД изгубиле способност решавања решавања проблема које не могу избомбардовати или ликвидирати подмићивањем.

        Сједињеним Државама су данас потребни извори надахнућа.

        Председник Фондације Карнеги – Вилијам Бернс – саветује државном врху да се окрене ситуацији од пре једног века када су САД биле пред ризиком да пропусте прилику да успоставе нови светски поредак, али су нашле снаге да га успоставе, чиме су свету учиниле велику услугу.

Вилијам Бернс

        Бернс је то представио овако: „У пролеће 1919-те, када су се главне силе биле окупиле у Версају ради договора о структури света након Првог светског рата,председник Вудро Вилсон је лежао у кревету са грипом. У тим тренуцима, како је оценио Вилсонов лекар, чинило се да је на коцки цела цивилизација јер је ужасна епидемија грипа била бацила своју сенку на перспективу новог поретка“.

        Бернс у наставку предлаже да САД  и данас скупе све своје снаге и да заведу ред.

        По његовом мишљењу, у свету је у току идеална олуја коју чинеозбиљна померања у распореду снага и велики политички, економски, технолошки и еколошки преображаји:

        „Вратила се конкуренција великих сила. Кина се уздигла, па је старо господство Америке изгубљено. Светско економско и војно тежиште помера се са запада на исток. Технолошка револуција тумба наш начин живота и рада, а и начин вођења рата. Напетост у односима између отворених и затворених друштава расте, оживљавају национализам и ауторитаризам, а демократија је изгледа кренула у рикверц. Ветар који је покретао глобализацију напред претворио се у моћен ветар који је зауставља“.

        Бернс предлаже овај рецепт: САД треба да престану да се самоизолују од глобализације и илузије да ће поновно успостављање америчког глобалног лидерства бити лак процес.

        Бернс процењује да актуелно руководство САД делује у горим условима од оних које су имали Џорџ Буш и Хари Труман, али је уверен да је и данас могуће од Америке направити „демократски узор“ и „тиху луку у свету идеалне олује“.

        Он политичким лидерима САД и самим Американцима сугерише да поново открију „осећај за смисао живота“ и да се врате „америчком просвећеном егоизму“.

        При свом уважавању интеллектуалне моћи ауторитетног труста мозгова САД, проблематично је да ће прекоокеански „просвећени егоизам“, спојен са носталгијом за временима Џорџа Буша и необузданом  глобализацијом 2000-их постати чаробни еликсир који ће васкрснути америчку хегемонију и од САД направити светски узор за подражавање.

        Изгледа да америчка експертска заједница није ништа заборавила, али и да се ничему није научила.

        Додавање гаса на машинама за штампање долара и претендовање на светско лидерство — и даље су „рецепт за елиту“.

        Само, тешко да ће то створити претпоставке да Вашингтон поврати лидерство у свету.

        Најважније је ипак да Вашингтон и после епидемије не буде у искушењу да некога бомбардује у име демократије. Јер, судећи по ставовима неких њихових експерата – то је универзално решење за све геополитичке проблеме...

        (сажета верзија текста)